Intermodalni transport kao tehnologija kojom se u prevozu robe istovremeno koriste dva
savremena i odgovarajuća transportna sredstva, iz dve različite saobraćajnih grana, gde se veći deo
prometa odvija železnicom, unutrašnjim vodenim putevima ili okeanskim brodovima, a početni i
završni drumski deo puta je što je moguće kraći, pri čemu je prvo transportno sredstvo zajedno sa
teretom postalo teret za drugo transportno sredstvo iz druge saobraćajne grane s time da se
transportni proces odvija najmanje između dveju država.

Svakako jedna od najbitnijih definicija intermodalnog transporta je ona koju je istakla
Konferencija europskih ministara transporta (European Conference of Ministers of Transport,
ECTM) koja glasi :˝ Kretanje robe (u jednoj te istoj ukrcajnoj jedinici ili vozilu), pri kojem se
uzastopno koristi više različitih grana transporta (drumski, železnički, vodeni ili vazdušni), a bez
rukovanja samom robom kod promene transportne grane u transportnom lancu "od vrata do vrata".

Intermodalni transport je najvažniji pokazatelj stepena ostvarenja integrisanog transportnog
sistema. Razvoj intermodalnog transporta prepoznat je kao jedan od faktora koji može doprineti
ubrzanom razvoju privrede Srbije, a samim tim i pristupanju Evropskoj uniji. Posebno treba istaći
ekološku, energetsku i prostornu efikasnost ovog vida transporta.

Intermodalnost omogućava uštedu u transportnom sistemu gde su pojedine vrste transporta
iskorišćene na najproduktivniji način. Usavršene tehnologija premeštanja tereta sa jedne na drugu
vrstu transporta su olakšale intermodalni prekrcaj. Pored automatizacije i mehanizacije prekrcaja
važno unapređenje u kontekstu intermodalnosti je i prilagođavanje tereta prekrcajnoj mehanizaciji.
Osnovni cilj je da efikasnost prevoza "od vrata do vrata" ne bude ugrožena vremenskim gubicima u

prelasku sa jedne na drugu vrstu transporta. Najvažnije tehnologije koje su unapredile prekrcaj u
intermodalnom i transportu uopšte su:

1. Paletizacija
2. Kontejnerizacija

3. Tehnike kombinovanja vrsta prevoza (prevozna sredstva za prevoz drugih saobraćajnih

sredstava)

Paletizacija je način ukrupnjavanja jedinica manipulisanja robom u pretovaru i prevozu. Paleta
omogućava da se umesto manipulisanja (pretovara, prevoza, skladištenja)sa svakom
pojedinačnom vrećom, sandukom , buretom i sl, manipuliše se grupom ovih predmeta odjednom.

Kontejner je transportno-manipulativna jedinica koja se može koristiti u različitim vidovima
prevoza (vodnom, železničkom, drumskom, vazdušnom). Upotrebom kontejnera se povećava
komplementarnost različitih vidova prevoza i pospešuje njihova saradnja u transportnom lancu
kroz lakše kretanje i standardizaciju tereta.

U cilju povećanja efikasnosti transportnih lanaca, javila se inicijativa za formiranjem “Euro
kontejnera”, odnosno Evropske intermodalne teretno-manipulativne jedinice (eng. European
Intermodal Loading Unit-EILU), po principu “jedan boks za sve transportne oblike” – predstavlja
izmjenjivi transportni sanduk:



kompatibilan sa drumskim, železničkim, riečnim transportnim sredstvima i brodovima za
kratku pomorsku plovidbu



poseduje mogućnost slaganja “jedan na drugi” najmanje 4 jedinice u visinu;



može se pretovarati vertikalnim načinom pretovara;



dimenzija optimizacije euro palete

Slika 1: dimenzije euro kontejnera

Izvor: Integralni i intermodalni sistemi, vežbe br. 2., Univerzitet u Zagrebu, Fakultet prometnih znanosti, str.33.

1.2. Značaj intermodalnog transporta

Prednost intermodalnog transporta je ta što omogućava u jednom putovanju kombinaciju
specifičnih prednosti svake transportne grane: fleksibilnost drumskog prevoza, veliki kapacitet
železnice i niske troškove prevoza unutrašnjim plovnim putevima, na najbolji mogući načina

U Srbiji postoji nedostatak društvene svesti o korisnosti intermodalnog transporta.

Danas sve velike kompanije usmeravaju svoje proizvode prema kupcima preko intermodalnog
saobraćaja i logističkih centara. Tako proizvod brže i ekonomičnije stiže do krajnjeg kupca.

U Srbiji je nedovoljno razvijena infrastruktura intermodalnih terminala. Prisutna je disharmonija
domacih standarda i tehnicke regulative sa medjunarodnim standardima. Ona nije deo evropske
intermodalne mreže, osim tranzitnih ruta koje prolaze kroz Srbiju. Srbiji nedostaje kvalitativni I
statički parametri kao I kvalifikovani I edukovani kadrovi