СЕМИНАРСКИ РАД
Предмет:
Менаџмент у банкарству
Тема:
Банкарски систем Србије
Ментор: Студент:
Проф. др Миљана Барјактаровић Милан Лазаревић
Број индекса:
Зубин Поток, 2019. године
4
1. ОСНОВНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ БАНКАРСКОГ
СИСТЕМА СРБИЈЕ
Банкарски систем Србије је стабилан и под надзором Народне банке Србије.
Важна су три параметра када се говори о стабилности:
1
ликвидност,
солвентност и
резервација за могуће губитке.
На банкарском тржишту доминантне су банке са страним капиталом.
Међутим, домаће банке нису филијале страних банака већ су посебна правна лица
регистрована у Србији.
Релативно је стабилансистем цена и девизног курса. Високе су каматне стопе
пословних банака у земљи. У банкарском сектору Србије постоји јака конкуренција.
Референтана (полазна) каматна стопа од 9. децембра 2011 износи 9,50%
Изграђивање стабилног и ефикасног финансијског, а пре свега банкарског система,
један је од приоритета у политици свих држава. Овај процес се данас одвија као део
транзиционих промена укупног привредног система у нашој земљи.
Проблеми у нашем банкарском систему су следећи:
2
висока концентрација пословања у малом броју великих банака
(постоји релативно велики број малих банака које немају довољно
финансијског потенцијала да би могле да развију банкарско пословање);
„старе“ банке имају у активи депоновну девизну штедњу код
НБС а у пасиви тзв. стару девизну штедњу становништва, а уз то, по правилу,
имају велико задужење у иностранству по основу дугорочних кредита и
гаранција;
неповољна структура средстава по рочности, где су извори за
пласмане банака пртежно депозити по виђењу комитената а неопходни су
дугорочнији извори средстава да би корисници кредита били у могућности да
благовремено поврате средства;
стварни губитак наших банака, уз елиминисање нето
позитивних курсних разлика из инфлаторних услова у обрачунском систему
можда је већи од исказаног;
пренос обавеза и потраживања по основу девизне штедње;
1
Остојић С.,
Основи монетарне економије
, Универзитет у Новом Саду - Економски факултет, Нови
Сад, 1999, стр. 109.
2
Крстић Б., Живковић А., Бојовић П.,
Банкарско пословање
, Завод за уџбенике и наставна средства,
Београд, 1999, стр. 136.
5
преузимање или поништавање дела дугова предузећа;
редукција трајног капитала банака због отписа ненаплативих
потраживања;
конверзија дуга у трајни капитал;
рефинансирање, тј. репрограмирање одређених дугова;
ниска профитабилност (у нашим банкама до 2% је принос на
капитал,а у земљама европске уније 12%-15%) итд.
Циљ даљег развоја и реформи банкарског система је изградња таквог укупног
банкарског ситема који ће бити компатибилан са већ постојећим банкарским
системима у земљама са развијеном тржишном привредом.
Реформом садашњег банкарског система треба омогућити:
3
приватизацију банака,
преструктуирање банака,
очување реално позитивних каматних стопа,
контролу и ревизију банкарског система,
развој финансијских тржишта итд.
Побољшањем алокације средстава, смањењем трошкова финансирања,
елиминисањем нерационалности и неефикасности, већом заштитом поверилаца у
систему наплате потраживања итд. омогућило би се успешно пословање наших
банака. Такође, неопходно је и стабилно макроекономско окружење, које
подразумева дугорочно ниску стопу инфлације, високу стопу раста дохотка
становништва, развој тржишта капитала (елиминисање сиве економије) и тржишта
рада, ревитализацију привреде, правну сигурност итд.
3
Крстић Б., Живковић А., Бојовић П.,
Банкарско пословање
, Завод за уџбенике и наставна средства,
Београд, 1999, стр. 139.
