Akcije i obveznice

Uvod

Hartije od vrednosti imaju veliki značaj u svakom društvu u kome je organizovano robno novčano tržište. U svetu postoji stalna tendencija porasta značaja hartija od vrednosti iz razloga sve složenijih odnosa zbog stalnog porasta vrednosti koje se nalaze u robno novčanoj funkciji.
Hartije od vrednosti su značajni instrumenti optimalne mobilizacije slobodnih, raspoloživih novčanih sredstava, i u tom smislu se koriste za ostvarivanje određenih privrednih funkcija, na manje više jednoobrazan način u celom svetu.Hartijama od vrednosti se zadovoljavaju potrebe privrede u pogledu uzajamnih plaćanja bez dodatnih novih emisija novca koje mogu dovesti do inflacije ako nisu kontrolisane.One su instrumenti kojima se zadovoljavaju razne funkcije kredita jer su istovremeno i značajni kreditni instrumenti, ali i instrumenti obezbeđenja u uzajamnim kreditnim odnosima.
U sklopu ovog rada,obrađene su akcije,kao možda najznačajnije od svih hartija od vrednosti,kojima se osim što predstavljaju pismenu ispravu o vlasništvu nad uloženim sredstvima,njihovim sopstvenicima obezbeđuju i određena prava i obveznice.
Obveznica je hartija od vrednosti kojom se njen izdavalac (emitent) obavezuje da će licu koje je naznačeno na njoj ili donosiocu iste (zavisno da li se radi o obveznici na ime ili donosioca) isplatiti iznos koji je naveden na njoj (nominalnu vrednost obveznice) i platiti kamatu za određeni vremenski period. Vlasništvo nad njima se stiče ispunjenjem obaveza u novcu.”
Obveznice su prenosivi elektronski dokumenti.Ranije su obveznice bile u materija-lnom obliku, odnosno u obliku pisanih dokumenata. Danas se obveznice javljaju u obliku elektronskih zapisa koji se vode u Centralnom registru hartija od vrednosti. Izdavanje i prenos obveznica vrši se putem upisa u elektronski sistem Centralnog registra hartija od vrednosti….

POJAM I ULOGA AKCIJA

Akcije su hartije od vrednosti koje izdaje akcionarsko društvo i koje predstavljaju deo njegovog osnovnog kapitala tj. predstavljaju pravo vlasništva u nekom akcionarskom društvu. Svi akcionari zajedno jesu vlasnici društva. Jedan od osnovnih principa je ravnopravnost akcionara, te stoga akcije iste klase daju akcionarima ista prava.

Tražeći razne mogućnosti zarade i optimalnu strukturu svoje imovine, mnogi građani i ekonomski subjekti koji imaju novac pokazuju spremnost da umesto držanja gotovog novca kao likvidnog financijskog papira, drže druge nenovčane, nemonetarne ali još uvek likvidne finansijske papire koje mogu uvek pretvoriti u gotov novac bez značajnog gubitka u vrednosti ili uz neku zaradu. Papirni i metalni novac u rukama građana ili žiralno (depozitni) novac kojeg privredni subjekti imaju u bankama je najlikvidnije finansijsko sredstvo. Sam po sebi on ne donosi nikakav prinos, ako se ne investira ili prosleđuje drugim osobama i pravnim subjektima. Pretvaranje novca u druge likvidne finansijske oblike predstavlja jedan oblik investiranja koje se obavlja na tržištu novca. Da bi se osiguralo brzo pretvaranje drugih likvidnih finansijskih papira u novac tj..u najlikvidniji finansijski papir, potrebno je ponovno organizovati susret držaoca i imaoca novca, koji su spremni da ga zamene drugim likvidnim papirom i držaoca drugih likvidnih papira kojima je potreban gotov novac. Taj susret ostvaruje se na tržištu novca.

Moderne definicije tržišta u užem smislu koje ovo tržište odvajaju od tržišta kapitala, sadrže samo one elemente koji su važni za ovo razlikovanje i povezivanje dvaju finansijskih tržišta. Oba zahteva zadovoljava sledeća definicija novčanog tržišta: novčano tržište je bankovno tržište zajmova koje karakteriše:

1. odsustvo rizika,
2. davanje, odnosno preuzimanje zajmova u većim iznosima,
3. davanje odnosno preuzimanje zajmova na kratak rok u trajanju od jednog dana do nekoliko meseci.

Mesto na kojem se susreću ponuda i tražnja za kratkoročnim financijskim instrumentima jeste tržište novca – jedan od najvažnijih segmenata finansijskog tržišta.