AKADEMIJA POSLOVNIH STRUKOVNIH STUDIJA BEOGRAD
ODSEK BLACE
Pristupni rad
iz
predmeta
FINANSIJSKA TRŽIŠTA
Tema: Akcije kao instument poslovanja na finansijskom tržištu
Mentor: dr Danijela Maksimović Student: Filip Marković 08/18 S-K
Jagodina, 2020. godine
4
1.VRSTE AKCIJA
U razvijenim tržišnim privredama sa razvijenim tržištem kapitala i razvijenim efektnim berzama
javljanju se različiti oblici akcija. Uglavnom se mogu izdvojiti sledeće grupe:
1. Akcije na ime i na donosioca,
2. Akcije sa nominalnom vrednošću i bez nominalne vrednosti,
3. Obične i povlašćene (prioritetne) akcije,
4. Akcije sa garantovanom dividendom i bez garantovane dividende,
5. Akcije koje daju veći broj glasova, akcije sa kumulativnim pravom glasa, akcije sa
ograničenim pravom glasa i akcije bez prava glasa,
6. Konvertibilne akcije,
7. Akcije sa odloženim plaćanjem dividende,
8. Nove akcije,
9. Otvorene i zatvorene akcije.
1
1.Akcije na ime i na donosioca
Vlasnik akcija na ime mora biti uveden u knjigu akcionarskog društva. Prenos prava vlasništva
vrši se indosiranjem. Akcije na donosioca nije potrebno da se unose u knjigu akcija, kao ni
evidentiranje o prenosu. Pri isplati dividende kod akcija na donosioca mora se zajedno sa
zahtevom za isplatu da podnese i kupon za dividendu.
2.Akcije sa nominalnom i bez nominalne vrednosti
Normalno je da kao deo ukupnog akcionarskog kapitala akcija glasi na određenu nominalu.
Međutim, obzirom na to da se vrednost akcije stalno menja, odnosno da akcionarski kapital nije
stalna i nepromenjiva vrednost, često se smatra da akcija može biti i bez nominalne vrednosti,
međutim, to je redak slučaj.
3.Obične akcije
1
Milanović, B., Milanović, S., (2014)
Kompanijsko pravo – pravo privrednih društava
, Blace: Visoka poslovna
škola strukovnih studija, str 130
5
Obične akcije predstavljaju deo kapitala akcionarskog društva izražen kroz vlasničku hartiju od
vrednosi. To je zapravo osnovna vrsta akcija koja vlasnicima obezbeđuje niz utvrđenih prava
počev od prava upravljanja, prava preče kupovine akcija naredne emisije, prava na učešće u
dobiti, prava raspolaganja akcijama odnosno glasačka prava na skupštini akcionara, kao i učešće
u likvidacionoj masi preduzeća nakon izmirenja svih obaveza preduzeća prema poveriocima.
Svaka obična akcija deje akcionaru ista prava.
Po osnovu običnih akcija investitori, kroz dividende, participiraju u profitu preduzeća. Dividende
se akcionarima mogu isplaćivati tek po izmirenju ostalih obaveza iz tekućih prihoda preduzeća.
Obične akcije se mogu međusobno razlikovati. Tako imamo akcije klase “A” koje nemaju
glasačko pravo, ali imaju prednost u isplati dividende, a zatim akcije klase “B”, suprotno tome.
Za akcije klase “A” obično su zainteresovani mali akcionari koji nisu zainteresovani za
upravljanje akcionarskim društvom.
4.Prioritetne akcije
Prioritetne akcije svojim vlasnicima ne daju pravo na upravljanje (ni direktno, ni preko
ovlašćenja), ali im daju različita povlašćena prava u odnosu na običnu akciju, naročito u pogledu
prvenstva kod isplate dividende, odnosno daju mogućnost vlasnicima da u raspodeli dobiti
dobiju određeni procenat (definisan odlukom o emisiji akcija) i to pre akcionara koji su vlasnici
običnih akcija. Ako kompanija nije ostvarila dobit, vlasnici prioritetnih akcija svoje pravo
ostvaruju u godini u kojoj kompanija ostvari dobit i to tako što im se isplate sve neisplaćene
dividende iz prethodnih godina, dividenda za tekuću godinu, a tek nakon toga se isplaćuje
dividenda vlasnicima običnih akcija i to samo za tekuću godinu, s obzirom na to da oni nemaju
pravo na isplatu dividende u godinama kada kompanija ostvari gubitak. Ova vrsta akcija može
imati i klauzulu opoziva tj. otkupa preferencijalnih akcija od strane preduzeća uz plaćanje tzv.
otkupne premije njihovim imaocima. Privilegovane akcije se mogu razlikovati. Tako postoje
kumulativne povlašćene akcije kod kojih pravo na dividendu može da se akumulira u nekoliko
godina i koja se može podići svakog momenta.
2
2
Ristić, K., Komazec, S., Ristić, Ž., (2014)
Berze i berzansko poslovanje
, Beograd: EtnoStil
7
se pojaviti problem finansijskog planiranja. Budući da se za sticanje akcija najčešće koristi
gotovina, biće raspoloživo manje finansijskih sredstava za dalji poslovni razvoj društva. Drugo,
ako društvo ne obezbedi jednaku mogućnost svim akcionarima da prodaju svoje akcije društvu
može doći do zloupotrebe akcionarskih prava. Treće, društvo na taj način raspodeljuje sredstva
direktno akcionarima koji prodaju akcije, pa se stoga ovom radnjom može umanjiti sposobnost
društva da isplaćuje svoje dugove ili da na drugi način ispunjava svoje obaveze poveriocima.
2.1.Uslovi sticanja sopstvenih akcija društva
Sticanje sopstvenih akcija može biti rezultat slobodne volje društva, ili pak rezultat okolnosti na
koje društvo nije imalo uticaja. U tom smislu i ZPD propisuje uslove pod kojima društvo može
sticati sopstvene akcije, ali i izuzetke na koje se oni ne primenjuju.
Tabela 2: Uslovi za sticanje sopstvenih akcija društva
Odlučivanje
– Odluka SA kojom se odobrava sticanje sopstvenih akcija.
Ograničenja plaćanja
– Da kao rezultat sticanja sopstvenih akcija neto imovina društva neće biti
manja od uplaćenog osnovnog kapitala društva uvećanog za rezerve koje je društvo u obavezi da
održava u skladu sa zakonom ili statutom, ako takve rezerve postoje, osim kada je reč o
rezervama koje su predviđene za sticanje sopstvenih akcija.
Predmet sticanja –
U celosti uplaćene akcije društva.
Učešće u kapitalu
– Da sopstvene akcije koje se stiču na osnovu odluke zajedno s ranije
stečenim sopstvenim akcijama ne prelaze 10% osnovnog kapitala društva (
Zаkon o privrednim
društvima
, (Sl. glasnik RS", br. 36/2011, 99/2011, 83/2014 - dr. zakon, 5/2015 i 44/2018)
Beograd, Sluzbeni glasnik Republike Srbije)
Izvor:
https://www.ifc.org
Izuzetno, sticanje sopstvenih akcija može se vršiti na osnovu odluke odbora društva u sledećim
slučajevima:
5
5
U slučaju javnog akcionarskog društva, da ukupna nominalna vrednost, odnosno računovodstvena vrednost kod
akcija bez nominalne vrednosti tako stečenih akcija, uključujući i ranije stečene sopstvene akcije, ne prelazi 10%
osnovnog kapitala društva
.
