Alternativni izvori energije

1. Uvod

Obnovljivi i  altemativni izvori energije, od kojih su pojedini sasvim novi, a neki se koriste već duže vremena, obuhvataju fotonaponske sisteme, toplotne kolektore, vetropotencijal, vodeni potencijal, geotermalni potencijal, biomasu, gorivne ćelije, itd. Neki od ovih izvora omogućavaju profitabilnu proizvodnju električne ili termo energije, dok su pojedini još uvek u razvojnoj fazi, pa se njihova komercijalna primena tek očekuje.

Zajednička karakteristika svih obnovljivih i alterativnih tehnologija karakteriše relativno visok stepen početne investicije, ali i njihova kasnija niska operativna cena. Sa druge strane, prava cena konvencionalnih elektrana obično nije pravilno izračunata, kao ni predstavljena na pravilan način. Treba napomenuti da i dalje postoje brojne državne subvencije za tehnologije prerade i korišćenja nafte, nuklearne elektrane, termoelektrane, kao i prateće tehnologlje. Medutim, kako obnovljivi izvori energije imaju znatno nižu operativnu cenu u poređenju sa konvencionalnim izvorima energije,  ukupna cena energije povoljnija je na osnovu analize tehnoloških ciklusa, a posebno sa ekološkog aspekta. Naime, važan aspekt obnovljivih izvora energije predstavlja njihov neznatan uticaj na životnu sredinu, te su sa tog aspekta mnogi od njih ekonomski konkurentni konvencionalnim tehnologijama proizvodnje energjje. Ovaj aspekt je veoma važan pri razmatranju energetske situacije u Srbiji, gde termoelektrane dominiraju u energetskoj proizvodnji. U poređenju sa ostalim tehnologijama proizvodnje električne energije, industrije bazirane na obnovljivim izvorima energije beleže najveći privredni rast u poslednjih šest godina.

Nekad prvi i najstariji izvor energije koji su ljudi koristili, biomasa je danas obnovljivi izvor energije koji se široko koristi i koji prinosi zaštiti naše okoline, kao i generalno, otvaranju novih radnih mesta i ukupnom razvitku gradova, opština i cele države.

 
2. Energija Biomase

Biomasa je najstariji izvor energije koji je čovek koristio i predstavlja zajednički pojam za brojne, najrazličitije proizvode biljnog i životinjskog sveta. Konkretno postoje različite efinicije biomase, ali kao osnovna može da se navede direktiva EU i Veda Evrope:

Biomasa je definisana kao biorazgradivi delovi proizvoda, otpada ili ostataka iz poljoprivrede, šumski otpad i otpad srodnih industrija kao i biorazgradivi delovi industrijskog i gradskog otpada.

2.1 Podele biomase

U zavisnosti od agregatnog stanja, biomasa se može podeliti na:

•    Čvrstu (briketirana bimasa, peletirana biomasa)
•    Tečnu (bioetanol, biometanol i biodizel)
•    Gasovitu (biogas, deponijski otpad…).

Prema sirovini koju koriste za dobijanje određenje biomase data je slededa podela:

•    biomasa iz drvne industrije;
•    poljoprivredna biomasa;
•    energetski zasadi;
•    biomasa sa farmi životinja;
•    biogoriva;
•    gradski otpad.