Anomalije gravitacionog ubrzanja

Anomalije gravitacionog ubrzanja

Anomalije gravitacionog ubrzanja se najčešće primenjuje za definisanje distribucije gustine stena ispod površi Zemlje.

Vrednosti anomalija su male u odnosu na apsolutne vrednosti gravitacionog ubrzanja (obično ne prelaze 0.0001-0.001% vrednosti g).

Da bi se sračunale anomalije gravitacionog ubrzanja, potrebno je da se iz merenih vrednosti (gm) otklone uticaji onih faktora koji nisu od interesa za prospekciju
Anomalije gravitacionog ubrzanja računaju se kao razlika merenih (gm) i normalnih (g0) vrednosti gravitacionog ubrzanja u tačkama posmatranja, uz uvođenje odgovarajćih popravki.

Za definisanje nehomogenosti u gustini stenskog materijala, najpogodnije je primeniti Bugeove (Bouguer) anomalije (ΔgB), koje su date izrazom:

gde je
Δgh     – popravka za visinu (Fajova popravka),
Δgs     – popravka za sloj,
Δgt    – popravka za uticaj reljefa (topografska popravka).

U izrazu za anomalije gravitacionog ubrzanja (Δg), merene vrednosti gravitacionog  ubrzanja (gm) odnose se na fizičku površ Zemlje, dok se normalne vrednosti (g0) odnose na površ rotacionog elipsoida.

Redukcija gravitacionog ubrzanja predstavlja “operaciju” preračunavanja ovih veličina na isti nivo, a ostvaruje se uvođenjem popravki (Δgh, Δgs, Δgt ).  Kada  se  gravimetrijska  ispitivanja  sprovode  u  cilju  rešavanja  geoloških problema, pogodnije je da se vrši redukcija normalnih vrednosti sa površi rotacionog elipsoida na fizičku površ Zemlje