ФАКУЛТЕТ ЗА ПОСЛОВНЕ СТУДИЈЕ И ПРАВО
БЕОГРАД
СЕМИНАРСКИ РАД
ПРЕДМЕТ: ПРАВО ИНТЕЛЕКТУАЛНЕ СВОЈИНЕ
ТЕМА: АУТОРСКО ПРАВО И ЊЕГОВ ЗНАЧАЈ У САВРЕМЕНОМ ПОСЛОВАЊУ
Ментор:
Студент:
Проф. др Владимир Лепосавић
Лука Илић
Број индекса:
Група:
Прокупље, август 2017. год.
1. ДЕФИНИЦИЈА АУТОРСКОГ ПРАВА
Ауторско право је право које уживају стваратељи (аутори) књижевних, научних
и уметничких дела (ауторска дела), а које им даје искључиво право коришћења или
одобравања другима коришћења свог дела, а укључује и састав заштите тих права.
1
Аутору припада ауторско право на његовом ауторском делу чином самог
остварења дела и, за разлику од већине других облика интелектуалног власништва, не
подлеже никаквом административном или регистрацијском поступку. Њиме се не
штити идеја него дело које је изражај идеје људског ума, без обзира на врсту и
квалитет изражаја.
2
Аутором се сматра личност чије је име, псеудоним или знак на уобичајен начин
означен на примерцима дела док се не докаже супротно. Ако је више аутора
учествовало у изради дела ради се о коауторском делу. Ако је тако остварено дело
недељива целина, коауторима припада заједничко ауторско право на створеном делу.
Ако два или више аутора саставе своја дела ради њиховог заједничког коришћења,
сваки од аутора задржава ауторско право на свом ауторском делу.
Носилац других сродних права може бити свака физичка и правна особа, осим
права уметника извођача које, по својој нарави, припада физичкој особи која изведе
дело из књижевног или уметничког подручја или изражаје фолклора.
1.1. Постанак и развитак ауторског права
Иако постоји мишљење да се ауторско право појављује већ у старом веку, ипак
се оно институционализује тек појавом штампе, јер се на тај начин интелектуална
производња материјализује тј. појављује се у облику робе (новине, часописи, књиге и
сл.). Истраживања показују да тек почетком 18. века долази до законског признавања
ауторског права.
3
Први закон о заштити ауторског права донешен је у Енглеској 1709. године и он
утврђује да аутори имају право на накнаду од њихових дела. Ипак, тек од француске
револуције, ауторско право постаје општепризнато и јавно примењивано специфично
право које обухвата и судове.
4
Како се обим и садржај људког стваралаштва стално развијао, створила се
потреба за стварањем међународних закона који ће штитити аутора и његово дело не
само у његовој држави него и шире. Из тих разлога дошло је до одржавања
међународних конвенција о ауторским правима.
Постоје две познате мултилатералне конвенције за заштиту ауторских права:
Бернска конвенција из 1886. године и Универзална из 1952. године. Бернска
1
Податак преузет са интернет странице: http://sr.wikipedia.org/wiki/Autorsko_pravo (03.08.2017).
2
Гамс, А., Увод у грађанско право, Научна књига, Београд, 1956., стр.257.
3
Спајић, В., Теорија ауторског права и ауторско право у СФРЈ, Загреб, Београд, Чаковец, 1983., стр. 17.
4
Сапунар, М., Основе знаности о новинарству, III издање, Загреб, Напријед, 2000., стр.355.
4
конвенција не предвиђа испуњење ма каквих формалности да би се ауторска права
признала и заштитила, а ауторска права она штити за живота аутора и 50 година после
његове смрти, док Универзална конвенција тражи испуњење неких формалности ради
заштите ауторских права.
5
Ауторско право на анонимном ауторском делу те објављено под псеудонимом
траје седамдесет година од законите објаве тог дела. Престанком ауторског права,
ауторско дело постаје јавно добро, те може слободно да се користи уз обавезу
признања ауторства, поштовања ауторског дела те части или угледа аутора.
1.2. Садржај ауторског права
Ауторско право се састоји од:
1.
морална права аутора
- штите личне и духовне везе аутора с његовим делом,
2.
имовинска права аутора
- штите имовинске интересе аутора у погледу
коришћења његових дела,
3.
друга права аутора
- штите остале интересе аутора у погледу његовог дела.
Ауторско право не штити идеје, научна открића, поступке, методе рада и
математичке концепте, службене текстове из подручја законодавства, управе и судства
(нпр. правне прописе, управне акте, судске пресуде), као ни њихове збирке које су
објављене ради службеног информисања јавности (службена гласила, дневне новости и
друге вести које имају карактер обичне медијске информације.
1.2.1. Морална права
Морална права аутора обухватају:
1.
Право првог објављивања – аутор има право да одлучи када и како ће његово
дело да постане приступачно јавности,
2.
Право на признање ауторства – аутор има право да буде признат и означен као
аутор дела (право патернитета), и свака личност која јавно користи ауторско
дело је дужна да на одговарајући начин назначи аутора дела (на пример на
графичком издању дела, на програму концертне изведбе дела и сл.), осим ако
аутор у писаном облику изјави да не жели да буде наведен,
3.
Право на поштовање ауторског дела и част или углед аутора – аутор има право
да се успротиви сваком деформисању, сакаћењу или другој измени својег дела
(право интегритета) и сваком коришћењу дела који угрожава његову част или
углед (право на репутацију),
4.
Право покајања – аутор има право да опозове право коришћења дела и да
спречи његово даљње коришћење уз надокнаду штете кориснику тога права, ако
би даљње коришћење шкодило његовој части или угледу. Тиме се уважава
5
Попеску, Д. (2011):
Правни информатор
, Online издање часописа, <http://www. informator. rs/tekstovi
/kopirajt_502.htm>(03.08.2017).
5
