Benčmarking kao moderna metoda u strategijskom menadžmentu preduzeća

Uvod
Benchmarking je metoda posvecena unapredenju rada i kvaliteta koju najcesce koriste uspesne kompanije. Na engleskom benchmark znaci standard, vrednost ili reper prema kome se mere ili uporeduju druge vrednosti. Kao tehnika , benchmarking je osmisljeni sistematski pristup unapredenju procesa i aktivnosti u organizaciji koji se odvija kroz njihovo uporedenje sa istim ili slicnim procesima koji se objektivno smatraju najboljim, bilo da se ti procesi odvijaju u drugim delovima organizacije ili van nje.

Benchmarking se, dakle, sastoji u otkrivanju, utvrnivanju i razumevanju procesa i poslova koji se na nekom drugom mestu obavljaju na bolji ili najbolji način i njihovom prenošenju i prilagonavanju na druge, (iste ili slične) procese u organizaciji. CILJ benchmarkinga je da se u organizaciji unaprede procesi I poslovi, postave novi standardi rada koji ce doprineti da se i sama organizacija razlikuje i izdvoji od konkurencije. U suštini benchmarkinga lezi jasna, prirodna i razumljiva želja:

DA SE UČI OD ONIH KOJI SU U NEČEMU BOLJI ODNAS.

Menutim u celoj priči o benčmarkingu potrebno je voditi računa o osnovnim načelima korporativne društvene odgovornosti jer se samo na taj način postiže preduzetnički goodwill. Tema ovog rada i jeste da pojasni process benčmarkinga i korporativne društvene odgovornosti posebno u savremenom poslovanju uz osvrt na proces brendiranja.

MESTO I ULOGA BENČMARKINGA
Benčmarking predstavlja novi koncept strategijskog upravljanja, koji se primenjuje u cilju unapređenja poslovanja. Benčmarking se može opisati kao proces neprekidnog merenja, unutrašnjeg i spoljašnjeg upoređivanja, u odnosu na ustanovljene lidere u najboljoj praksi, kako bi se steklo znanje i stvorili uslovi za poboljšanje sopstvenih performansi. To je i proces učenja iz posmatranja i analiziranja pozitivnog iskustva drugih, da bi se ta iskustva uz neophodne promene primenila u sopstvenom poslovanju.

Proces benčmarkinga je popularisan od strane velikih svetskih kompanija
(Xerox, Gillete, Exel Logistics, i dr) u drugoj polovini XX veka.
Kompanija Gillete ima svoje proizvodne i distributivne centre u osam zemalja Južne Amerike. Svake godine se između njih organizuje″takmičenje″, poređenjem 12 izmeritelja logističkih performansi, određenih na nivou kompanije. Ovako organizovano″takmičenje″ predstavlja jedan oblik kolegijalne konkurencije na nivou kompanije.″Pobednici″ u svakoj od 12 kategorija logističkih performansi, su logistički menadžeri, koji prenose svoja iskustva kolegama i time unapređuju ukupno poslovanje kompanije, u svim zemljama.
Kompanija Xerox je poslednjih godina uvela izmene u svoju distributivnu mrežu. Promene se odnose na broj, lokaciju i konstrukciju svih objekata distribucije gotovih proizvoda i delova za servis. U nameri da razvije što produktivniji koncept distributivnih centara, Xerox je organizovao obilazak različitih distributivnih centara, koji pripadaju različitim privrednim oblastima. Inženjeri iz Xerox-a su izabrali skup logističkih performansi, koje su relativno lako izmerljive, i na osnovu njih su procenjivali svaki distributivni centar. Pri svakoj poseti, razmenjivane su informacije i iskustva sa domaćinima, a posebno sa onima koji su po performansama visoko procenjeni. Razmena informacija i iskustava je bila veoma otvorena jer se radi o nekonkurentskim kompanijama. Na ovaj način, Xerox je sebi obezbedio dobra praktična iskustva drugih, koja je uključio u svoje projektno rešenje distributivnog objekta. Proces benčmarking u Xerox-u funkcioniše i danas, kada je kompanija postala″svetska klasa″ (world- class rating).