Beogradska berza sa osvrtom na vodeće svetske berze

ALFA UNIVERZITET

BEOGRAD

FAKULTET ZA  OBRAZOVANJE DIPLOMIRANIH PRAVNIKA I 

DIPLOMIRANIH EKONOMISTA ZA RUKOVODEĆE KADROVE

NOVI SAD

DIPLOMSKI RAD

Tema: 

BEOGRADSKA BERZA SA OSVRTOM NA

VODEĆE SVETSKE BERZE

Profesor-mentor:

                                                          Student:

Jun, 2013.

S A D R Ž A J:

 UVOD.....................................................................................................................................4
 1.POJAM BERZE...................................................................................................................... 5
1 ELEMENTI BERZE...................................................................................................................7
2 PRINCIP RADA BERZE............................................................................................................ 8

2.1 Berzanski poslovi..........................................................................................................................8
2.2 Status osnivača i funkcija trgovaca na berzi................................................................................10
2.3 Centar zajedničkog poslovanja...................................................................................................10
2.4 Kontrola trgovanja......................................................................................................................10
2.5 Poslovi na reč.............................................................................................................................11
2.6 Spontanost nastanka..................................................................................................................11
2.7 Uskladjenost sa okruženjem.......................................................................................................12
2.8 Država i berza.............................................................................................................................12
2.9 Poverenje među igračima...........................................................................................................12
2.10  Sigurnost poslovanja................................................................................................................13
2.11  Špekulativne operacije.............................................................................................................13
2.12  Manipulacije na berzi...............................................................................................................14
2.13  Prestanak rada berze...............................................................................................................15
2.14  VRSTE BERZI.............................................................................................................................15

2.14.1 Efektne berze (tržište kapitala)................................................................................................................16
2.14.2    Devizne berze (devizno tržiste).............................................................................................................17
2.14.3   Robne berze............................................................................................................................................18

2.15   NYSE ( New York Stock Exchange )..........................................................................................19

2.15.1 Berzanski ciklus na njujorškoj berzi..........................................................................................................19
2.15.2 Tržišne zanimljivosti sa njujorške berze...................................................................................................21

2.16 ISE London – International Stock Exchange of London..............................................................21
2.17 TSE – Tokyo Stock Exchange.....................................................................................................22
2.18 Beogradska berza ....................................................................................................................22

2.18.1 Organi Berze.............................................................................................................................................25
2.18.1.1   Unutrašnja organizacija Berze.............................................................................................................25
2. 18.1.2   Informacioni sistem BELEX.................................................................................................................25
2. 18.1.3   Računarska mreža...............................................................................................................................25
2.18.2 Funkcionisanje Beogradske berze............................................................................................................26
2.18.3 Procedura listinga.....................................................................................................................................27
2.18.4 Metode trgovanja hartijama od vrednosti...............................................................................................28
2.18.4.1  Metode trgovanja.................................................................................................................................29
2.18.4.2 Metod minimalne cene.........................................................................................................................30
2.18.4.3 Blok trgovanje........................................................................................................................................31
2.18.4.4 Informisanje..........................................................................................................................................32
2.18.4.5  BELEX sentiment...................................................................................................................................34
2.18.5 Način funkcionisanja, učesnici i odnosi na berzi......................................................................................35

UVOD

Tržište kapitala kao sastavni deo finansijskog tržišta, predstavlja faktor globalizacije nacionalnih 
ekonomija   posebno   preko   svog   instrumentalnog   dela.   Time   se   omogućava   investitorima   iz 
gotovo celog sveta da brzo i efikasno menjaju strukturu svog investicionog portfolia, pri čemu se 
misli prvenstveno na investiranje u hartije od vrednosti. 

Tema rada jesu berzansko poslovanje i berze kao posebne organizacije, na kojima se efektivno 
obavljaju transakcije sa instrumentima dugoročnih hartija od vrednosti i akcijskog kapitala. 

Neophodno je objasniti pojam, elemete i princip rada na berzi kako bi se lakše shvatila svrha 
postojanja   finansijskih   instrumenata   (efekata)   kao   i   značaj   i   funkcije   berze   bez   kojih   je 
nezamislivo moderno poslovanje u uslovima izrazito brzih promena ekonomskog okruženja i 
čestih nestabilnosti na međunarodnim finansijskim tržištima.

Berza   je   organizovano   tržište   na   kome   se   trguje   hartijama   od   vrednosti   –   akcijama   i 
obveznicama. Nekada je često upoređivana sa pijacom, mestom gde se susreću ponuda i tražnja i 
određuju cene raznih dobara. 

1

Naš zakon predviđa da se trgovanje akcijama može obavljati samo 

na organizovanom tržištu. Razvoj tehnologije omogućio je da se nekadašnje pravilo trgovanja 
»uvek na istom mestu i u isto vreme« danas zameni novim: »stalno i svuda«, ali berza i dalje 
ostaje mesto susreta kupaca i prodavaca hartija od vrednosti. Berza ne kupuje, niti prodaje, samo 
obezbeđuje uslove za ravnopravnost učesnika trgovanja. 

Korist od postojanja berze za privredu jedne zemlje je već duže vreme u ekonomskoj teoriji 
neosporna i očigledna. Berze omogućavaju po obimu veće i efikasnije prikupljanje kapitala, 
njegovu   efikasnu   alokaciju,   utvrđivanje   cene   njegovog   korišćenja,   dalje,   berza   pruža   širok 
spektar mogućnosti privredi i stanovništvu kada su u pitanju forme ulaganja ili prikupljanja 
kapitala, povećava sigurnost u poslovanju svih subjekata... A ovo su samo najvažnije od mnogih! 
Berza ove funkcije obavlja efikasnije od bilo kog drugog sistema. I pored toga što postoje 
izvesne mogućnosti za manipulacije, i izvestan nivo rizika, pozitivni uticaji rada berzi daleko 
premašuju ove opasnosti. 

Kao   i   svakoj   drugoj   zemlji,   i   našoj   je   potreban   ovakav   efikasan,   institucionalizovan   sistem 
trgovanja   različitim   finansijskim   instrumentima.   Svakako   se   naša   zemlja   ne   može   pohvaliti 
zavidnim   ekonomskim   rezultatima,   ali   to   ne   treba   da   bude   ograničavajući   faktor   u   razvoju 
finansijskog   tržišta,   štaviše,   trebalo   bi   da   budemo   svesni   neophodnosti   postojanja   ovakve 
institucije koja bi doprinela bržem ekonomskom razvitku naše zemlje. 

Mi ovakvu instituciju već imamo. Beogradska berza, posle duge pauze, ponovo posluje u svojim 
novim   prostorijama   na   Novom   Beogradu.   Promet   i   poslovanje   joj   nisu   na   nivou   visoko 
razvijenih zemalja, ali rastu, i,   uz dosta rada i malo sreće, ponovo će se naći među vodećim 
berzama u ovom delu sveta, kao i pre 60 i više godina. Mnogi i ne znaju da je Beogradska berza 
bila jedna od najstarijih u Jugoistočnoj Evropi, i, mogla bih slobodno reći, i najrazvijenijih.

1

 Dugalić Veroljub, Štimac Milko, Osnove berzanskog poslovanja, 2006. Beograd, str. 9

1.POJAM BERZE

Berza je fizički i poslovno organizovan prostor, na kome se po strogo utvrđenim pravilima 

trguje hartijama od vrednosti, novcem i stranim sredstvima plaćanja.

2

Postoji   veliki   broj   definicija   pojma   berze   koju   su   dali   mnogi   autori,   međutim   berza, 
najjednostavnije rečeno, predstavlja mesto gde se sastaju ponuda i tražnja za tačno određenom 
robom, u tačno određeno vreme, na tačno određenom mestu. Moglo bi se reći da, kada je berza u 
pitanju, postoji mnogo toga „tačnog“, što je istina jer to predstavlja njenu glavnu osobinu koja je 
razlikuje   od   svih   drugih   neformalnih,   susretanja   ponude   i   tražnje   U   počecima   berzanskog 
poslovanja ona se nalazila na mestima gde su se skupljali trgovci i poslovni ljudi jednoga grada i 
regiona. Počeci organizovane trgovine koja je ličila na berzansku, vezani su za Flandriju i grad 
Briž, gde su se ljudi još u XVI veku, okupljali u kući trgovca Van der Bursa radi trgovanja 
lukovicama lala i predpostavlja se da je po njegovom prezimenu svaka slična institucija i dobila 
ime.

Berza danas predstavlja mesto gde se susreću ponuda i tražnja za tačno definisanim predmetima 
trgovine, pri čemu taj predmet trgovine mora biti podložan tipizaciji i standardizaciji. Procesom 
standardizacije postiže se da predmet trgovine po svojim osobinama bude poptuno identičan u 
malim i u velikim količinama. To je lako učiniti sa robama niskog stepena obrade, dok je sa 
finalnim   proizvodima,   zbog   raznolikosti,   to   veoma   teško.   Standardizacija   i   tipizacija   su 
neophodni   jer   se   na   berzi   trguje   na   reč,   odnosno   na   poverenje.   Razvitkom   trgovine   ovo 
“poverenje” se institucionalizuje i biva zamenjeno mrežom pravila po kojima se trguje.

Mesto susretanja ponude i tražnje se u mnogome promenilo tokom vremena i kretalo se od 
trgova   gradova,   preko   gostionica   i   specijalizovanih   zgrada,   pa   sve   do   globalnog   tržišta, 
međusobno povezanog putem savremenih tehnologija. Sve to danas omogućava da se trgovanje 
obavlja 24 časa dnevno, jer kada se jedna berza zatvori, na drugom kraju sveta, druga berza tek 
počinje sa radom.

S obzirom na to koji je predmet trgovanja na berzi one se dele na berze HoV i robne berze. Ako 
pričamo o počecima berzanske trgovine HoV, lako se može zamisliti da je prva transkacija, koja 
bi se mogla nazvati berzanskom, bila transakcija vezana za hartiju – najverovatnije neku vrstu 
pismene obaveze o budućoj naplati, koja je promenila vlasnika pre roka dospeća. Za razliku od 
berzi HoV, pretečom robnih berzi mogu se smatrati veliki sajmovi i vašari, na kojima se, između 
ostalih stvari, prodavala i roba. Ključna razlika između sajmova i berzi leži u tome što se na 
njima trgovalo na osnovu uzorka, odnosno robe na licu mesta, dok se na berzi trguje na reč.

Na kraju dolazimo do odgovora na pitanje šta je berza. Iz svega navedenog možemo zaključiti da 
berza predstavlja organizovano mesto, gde u tačno određenom vremenu, dolazi do susretanja 
ponude   i   tražnje   standardizovanog   berzanskog   materijala,   po   tačno   određenim   pravilima   od 
strane tačno određenih lica. Na pitanje koji su osnovni postulati berze može se reći da su to 
poverenje i sigurnost koji i proizilaze iz same njene definicije. Kad berza ne bi bila toliko 
precizna ne bi bilo ni njenih osnovnih postulata, a ni nje same.

Razvoj   berzi   i   trgovanja   na   njima   posledica   je   razvoja   konkretnog   tržišta.   Berza   je   nastala 
spontano, iz samog tržišta, odnosno iz njegovih potreba. Iz tog se razloga nastanak, širenje i 

2

  Petrović. P, „Berze i berzansko poslovanje”, Prometej, Beograd, 2009. str.27

Berzansko poslovanje                                                               Diplomski rad- Curcija Bojana

1 ELEMENTI BERZE

Postoje tri elementa definicije berze:

5



Mesto



Predmet



Način

Berza se razlikuje po tome čime se trguje i kako se trguje.

Predmet   trgovine   nije   prisutan   na   mestu   trgovanja   pa   zato   mora   biti   podložan   tipizaciji   i 
standardizaciji. 

Kod   novca   i   hartija   od   vrednosti   to   nije   problem,   međutim,   sa   robom   je   nešto   drugačije   – 
standardizaciji su podložne sirovine i proizvodi prvog stepena obrade. 

Finalnim proizvodima se ne može trgovati na berzi. 

Postupkom standardizacije postiže se da predmet trgovine bude po svim osobinama istovetan u 
najmanjim količinama kako i u najvecim. 

Na berzi se trguje na reč, ova reč je svojevremeno bila obezbedjena poverenjem i ugledom 
malobrojnih trgovaca koji su učestvovali u transakcijama. Razvojem trgovine ovo poverenje se 
institulizuje i biva zamenjeno mrežom pravila po kojima se trguje – uzansima. Svako ko želi da 
trguje na berzi mora unapred da ih prihvati.

Berza je mesto na kome se trguje tipiziranom robom po unapred utvrdjenim pravilima.

Globalna berza sve vise marginalizuje odredjeno mesto na kome se odvija trgovina i ona postaje 
sveobuhvatna putem mrežnog povezivanja. 

U donošenju uzansa i standarda vezanih za trgovinu  berze su dobrim delom samostalne, isto kao 
u kontroli njihove primene i sankcionisanja odstupanja od njih. U tu svrhu pri berzama rade 
posebni berzanski sudovi – arbitraže.

Sama suština berze ostala je ista, jos od vremena flamanskih trgovaca zadržala je svoje osnovne 
kumulativne elemente:

6



trgovina bez uzorka – na reč, 



poverenje i njegova zastita, 



odredjeni uslovi trgovanja jednaki za sve učesnike.

5

  Grupa   autora,  Beogradska   berza,   Promene   i   tendencije   na   svetskom   tržištu   kapitala   u   2004.   godini, 

Beograd, 2004.

6

 Dugalić Veroljub, Štimac Milko, Osnove berzanskog poslovanja, 2006. Beograd, str. 12

7