Bezbednost drumskog saobraćaja

Uvod

Danas kada se nalazimo na najvećem stepenu razvoja i civilizacije nismo sigurni da li smo odmakli od perioda praistorije kada su nasilne smrti u pitanju. Tome u velikoj meri doprinosi saobraćaj jer se najčešće nasilna smrt u civilizovanom svetu danas događa u saobraćajnim nezgodama. Apsurdno je da u saobraćaju kao legalnoj delatnosti više stradaju ljudi nego u svim ilegalnim delatnostima zajedno. Zadnjih godina u svetu u saobraćajnim nezgodama pogine blizu 500 000 lica, a između 10 i 15 miliona lica pretrpi povrede. Posledice saobraćajnih nezgoda postale su ogroman zdravstveni,socijalni i ekonomski problem savremenog sveta. Postavlja se pitanje ko je osnovni krivac za toliki broj nezgoda.

Čoveku se pripisuje veliki procenat saobraćajnih nezgoda od oko 65 % , ostali faktori koji utiču na nastanak saobraćajne nezgode su:30 % kao rezultat zajedničkog uticaja subjektivnih i objektivnih faktora i 5 % nezgoda nastaje zbog objektivnih faktora. Međutim ovako veliki procenat se pripisuje čoveku zbog toga što društvo deo svoje krivice prebacuje na učesnike u saobraćaju,na taj način što deo svojih obaveza prebacuje na pojedince ( kroz zahtev da ponašanje prilagode i onim uslovima koji nisu optimalni i povećanom pažnjom i brižljivošću kompenziraju objektivne ne dostatke.

Čovek je važan faktor svih društvenih pojava i one se ne mogu objasniti ako se ne uzmu u obzir sva njegova svojstva. Izučavanjem ponašanja u saobraćaju podrazumeva utvrđivanje karakteristika strukture ličnosti, psihološke organizacije, kapaciteta sposobnosti, osobina ličnosti, kao i spoljnih faktora koji mogu da utiču na čovekovo ponašanje u saobraćaju.

 
Ljudski faktor u drumskom saobraćaju

Faktori relevantni za ponašanje čoveka u saobraćaju

Da bi objasnili ponašanje čoveka u saobraćaju i odgovorili bar delimično na ova složena pitanja potrebno obuhvatiti ličnost čoveka i utvrditi uticaj na ponašanje u saobraćaju, a posebno uticaj:

• Strukture ličnosti ( organizacija osobina, temperament i osobine temperamenta, karekter i karakterne osobine, senzorne, psihomotorne i mentalne sposobnosti i dr.);
• Dinamike ličnosti ( biološki i socijalni motivi, sklonosti, navike, telesne karakteristike, stavovi, predrasude, interesi, sposobnost prilagođavanja i dr.);
• Doba života ( starost );
• Pola;
• Socijalno-demografskih obeležja ( mesto rođenja i prebivalište, školska sprema, zanimanje, bračno stanje, odnosi u porodici, radni status, međuljudske odnose u radnoj sredini i dr. );
• Alkohola i drugih opojnih sredstava;
• Umora;
• Bolesti;
• Medikamenata;
• Invalidnosti;
• Nedovoljnog znanja i veštine za upravljanje vozilom;
• Nedovoljnog iskustva ( saobraćajna zrelost );
• Ishrane;
• Pušenja;
• Ostalih stanja i svojstava

Faktori ( karakteristike, obeležja, sposobnosti, osobine ) kod čoveka relevantni za ponašanje u saobraćaju nisu konstantni nego se menjaju samo neki brže a neki sporije. Sa aspekta uspeha sa kojim čovek učestvuje u saobraćaju značajne su promene po sledećim kriterijumima: