Bezotpadne tehnologije

Uvod

Bezotpadne tehnologije korišćenja mineralnih sirovina pri njihovoj eksploataciji podrazumevaju kompleksno iskorišćenje svih komponenti iz rude i vraćanje, reciklazom, u proces proizvodnje celokupnog otpadnog materijala kao i ranije proizvedenih konačnih proizvoda, čiji je vek upotrebe istekao, pa se javljaju kao otpadi u životnoj sredini. Na ovaj način se smanjuje ukupna količina otpadnog materijala, a zagađenje životne sredine svodi na najmanju meru. Pri projektovanju tehnologije korišćenja određenog prirodnog dobra mora se poštovati sledeći princip da u svakoj tehnologiji treba obezbediti reciklzu svih prirodnih dobara i zaliha. Pod reciklažom podrazumeva se povratno ili višestruko korišćenje sirovina i krajnjih produkata, čiji je vek upotrebe prošao. Zatvorena tehnologija sa recilklažom prirodnih dobara je ona kod koje se u toku tehnološkog ciklusa proizvodnje, prerade i koriščćenja sirovina obezbeđuje potpuno iskorišćenje svih komponenti mineralne sirovine i vraćanje u proces otpada i predmeta čija je upotreba okončana.

PRICIP ODRŽIVOG RAZVOJA

Princip održivog razvoja promoviše ravnomeran razvoj uz ekonomski rast koji obezbeđuje smanjenje siromaštva, pravednu raspodelu bogatstva, unapređenje kvaliteta života, i smanjenje nivoa zagađenja na nivo kapaciteta činilaca životne sredine, sprečavanje budućih zagađenja i očuvanje biodiverziteta. Održivo upravljanje otpadom znači efikasnije korišćenje resursa, smanjenje količine proizvedenog otpada, i, kada je otpad već proizveden, postupanje sa njim na takav način da to doprinese ciljevima održivog razvoja.

Princip hijerarhije u upravljanju otpadom

Hijerarhija upravljanja otpadom predstavlja redosled prioriteta u praksi upravljanja otpadom:

• prevencija nastajanja otpada i redukcija, odnosno smanjenje korišćenja resursa i smanjenje količina i/ili opasnih karakteristika nastalog otpada;
• ponovna upotreba, odnosno ponovno korišćenje proizvoda za istu ili drugu namenu;
• reciklaža, odnosno tretman otpada radi dobijanja sirovine za proizvodnju istog ili drugog proizvoda;
• iskorišćenje, odnosno korišćenje vrednosti otpada (kompostiranje, spaljivanje uz iskorišćenjeenergije i dr.);
• odlaganje otpada deponovanjem.

ČISTE TEHNOLOGIJE

Čiste tehnologije (Cleantech) obuhvataju proizvode ili procese koji su razvijeni specijalno za smanjenje zagađenja i korišćenje ograničenih resursa. Tehnologija obnovljivih izvora energije je u srcu čiste energije. Međutim, energetska efikasnost, skladištenje, pametne mreže i tehnologije za skladištenje ugljenika su podjednako važni u prelazu na ekonomiju niske emisije ugljenika. Šire, CleanTech sektor takođe uključuje i druge tehnologije niskog ugljenika, kao što su i voda, reciklaže i upravljanje otpadom.

Niskootpadne (čiste) tehnologije

Termin čiste tehnologije je uvela Komisija EU i opisuje mere zaštite preduzete u raznim granama industrije za redukciju, eventualno eliminaciju otpada i zagađenja u izvoru njihovog nastajanja. Smanjenje produkcije otpada mora biti zasnovano na širokoj osnovi i objedinjavati delatnosti kojim se bavi industrija, pojedinci, komercijalna preduzeća i vladine organizacije. Ovo je moguće postići modifikacijom industrijskih procesa, putem redukcije količine otpada, povećanom recirkulacijom i izmenama u rešenju i iskoriščenju proizvoda. Minimalizacija otpada sa jedne strane i čistije tehnologije sa druge, pružaju mogućnost za usklađivanje uzajamno zavisnih ciljeva ekonomskog razvoja ali i životne sredine. Danas postoje mnoge tehnologije za separaciju i sortiranje otpada koje su ustanovljene u različitim industrijama i procesima. Neke od tipičnih tehnologija su: ručno sortiranje, mašinsko sortiranje, vizuelna tehnologija (pomoću kamera i sofrvera), magnetna separacija, gravitacija i specifična težina, dinamika kosih površina, flotacija i dr.

Povećan pristup kapitalu i veća ulaganja u čistije tehnologije

Mnogim preduzećima je potreban kapital za investiranje. Obično moraju da poštuju prioritete prilikom sačinjavanja godišnjeg budžeta, a privatizacija može da poveća količinu kapitala za ulaganje omogućavajući preduzećima pristup izvorima investitora. Nova ulaganja kapitala predstavljaju čistije i efikasnije tehnologije.

EKO-PODOBNOST

Tokom vremena, sa porastom svesti o globalnosti eko problema i sa povećanjem broja i agresivnosti kompanija koje u cilju sticanja profita ne obraćaju pažnju na štetnost svog uticaja na okolinu, eko podobnost dobija novu dimenziju. U to vreme već postoje upozoravajući izveštaji merodavnih agencija o enormnom pogoršanju kvaliteta životne sredine. Javnost je u određenoj meri upoznata sa problematikom i javljaju se zahtevi za razrešavanjem konflikata. Stručna javnost i nadležne ustanove su sasvim svesne globalnosti problema i tada ekologija dobija novu dimenziju – počinje intenzivno da se proučava stepen eksploatisanja obnovljivih i neobnovljivih prirodnih resursa, te je kao posledica toga na najvišem nivou usvojen koncept održivog razvoja kao jedini preduslov dugoročnog i kvalitetnog opstanka. Eko podobnost usled toga dobija novu dimenziju. Više nije dovoljno sprečavati štetan uticaj procesa neposredne proizvodnje time što će se jednostavno ugraditi odgovarajući filteri i u određenoj meri regulisati problem otpada. Potrebno je učiniti mnogo više i činiti to kontinuirano.