БУЈИЧНЕ ПОПЛАВЕ КАО ФАКТОР УГРОЖАВАЊА
КРИТИЧНИХ ИНФРАСТРУКТУРА
2. Закон о ванредним ситуацијама
Устав Србије, као највиши правни акт, даје полазне основе за формирање и
успостављање система одбране. У време доношења (2006. године) на снази је био
Закон о заштити од елементарних и других већих непогода, који није давао правне
основе за функционисање система који је почетком 90-их година девастиран и
уништен. Пошто се број природних непогода из године у годину повећавао,
постојећи систем требало је успоставити, али на стабилнијим основама. Од 2006.
до 2009. године интензивно се радило на припреми новог закона који би био
ефикаснији и прилагођен новом систему заштите и спасавања становништва. У
октобру 2009. године донете су две значајне стратегије, које су, поред Устава,
давале широке могућности организованим снагама система одбране да се
формирају и почну деловати у ванредним ситуацијама. После неколико
предложених варијанти, 29.12. 2009. године донет је Закон о ванредним
ситуацијама. Овим законом уређују се деловање, проглашавање и управљање
ванредним ситуацијама; систем заштите и спасавања људи, материјалних и
културних добара и животне средине од елементарних непогода, техничко-
технолошких несрећа - удеса и катастрофа, последица тероризма, ратних и других
већих несрећа (у даљем тексту: елементарне непогоде и друге несреће);
надлежности државних органа, аутономних покрајина, јединица локалне
самоуправе и учешће полиције и Војске Србије у заштити и спасавању; права и
дужности грађана, привредних друштава, других правних лица и предузетника у
вези са ванредним ситуацијама; организација и делатност цивилне заштите на
заштити, спасавању и отклањању последица елементарних непогода и других
несрећа; финансирање; инспекцијски надзор; међународна сарадња и друга
питања од значаја за организовање и функционисање система заштите и
спасавања
2
Његовим доношењем Србија је створила услове за изградњу јединственог система
заштите и спасавања. Створени су сви предуслови да се формира нови систем који
би био много ефикаснији од претходног. Нови закон јасно ће дефинисати задатке,
улоге и одговорност свих релевантних институција на локалном и националном
нивоу. Он предвиђа увођење нових института, односно Србија ће захваљајући
њему имати планове за смањење ризике које ће надлежни морати да
спроводе, а
2
Закон о ванредним ситуацијама (Службени гласник РС број 111/09 , 92/11 , 93/12 )
P a g e
4 | 15
између осталог, имаћемо и регистар ризика који ће представљати географско-
информациона базу.
3. Закон о водама
Поплаве разарајућих размера које су погодиле Србију у мају 2014. године,
поново су актуализовале јавни дијалог о неопходности увођења програма за
спречавање и ублажавање последица природних катастрофа на локалном нивоу, уз
подизање свести друштвених заједница које су изложене том ризику.
Након ступања на снагу важећег Закона о водама, ступили су на снагу многи
закони који делимично уређују и водопривредну област, те се јавила потреба за
усаглашавањем Закона о водама са тим законима. Овим законом се наставља
процес реформи у сектору вода, у складу са правом Европске уније
Интегрално управљање водним ресурсима је сложен и тежак задатак, који
обухвата скуп мера и активности усмерених на одржавање и унапређење водног
режима, обезбеђивање потребних количина вода захтеваног квалитета за
различите намене, заштиту вода од загађивања и заштиту од штетног дејства вода.
Управљање водама у Србији одвија се кроз израду и спровођење кључних
планских докумената: Стратегије управљања водама на територији Републике
Србије (Стратегија) и Плана управљања водама за слив реке Дунав, Планова
управљања водама за водна подручја (План управљања водама), као и плановима
којима се уређује заштита од штетног дејства вода, и то. план управљања
ризицима од поплава, општи и оперативни план за одбрану од поплава, као и
планови којима се уређује заштита вода (план заштите вода од загађивања и
програм мониторинга).
P a g e
5 | 15
