Тема: Царине и царински систем Србије
Царински системи
2017
4
1.ПОЈАМ И КАРАКТЕРИСТИКЕ ЦАРИНА
Царине представљају врсту фикалних прихода, односно посебну дажбину коју држава
наплаћује приликом преласка робе преко државе, односно царинске границе. Спадају у
посредне порезе и представљају један од најзначајнијих инструмената спонотрговинске
размене. Царине су приход буџета највишег нивоа власти (централног, односно
федералног). Њихов билансни значај је, историјски посматрано, различит. Значај царина с
фискалног становишта био је нарочито изражен у старом и средњем веку. Данас, међутим,
царине више служе економско-политичким него чисто фискалним циљевима, због чега се
често изучавају и ван наукке о јавним финансијама, у политичкој економији,
спољнотрговинској и девизној политици.
Међународне економске односе на почетку ХХI века обеежавасукоб две тенденције –
либералистичке и протекционистичке, у којем постепено, у царинским преговорима о
снижавању царина, превагну односи гледиште да је слобода кретања роба услов бржег
економског развоја целокупне међународне заједнице.
Циљеви због којих се уводе царине могу бити:
1.
Фискални
– да се прикупе одговарајућа финансијска средства за државу.
2.
Економски
– могу бити бројни и разноврсни. Пре свега, царином се штитити
домаћа привреда, или само одређена грана од спољне конкуренције. Царином се
може повећати цена увозној роби, потеннцирати развој одређене гране, деловати на
структури трошкова и расподелу друштвеног производа инвестиције и сл. Уколико
је основни циљ увођења царина осигурање потребних новчаних средстава за
покриће државних расхода, примарни је фискални циљ, а уколико се царина уводи
због заштите домаће привреде, примарни је економски карактер царине.
3.
Социјални
– огледа се у томе да се снижењем царина на одређене производа, битне
за живорни стандард одређених социјалних група, делује на појефтињење, односно
стимулисање потрошње.
Мишљење финансијских стручњака о месту и улози царина у економском и финансијском
систему земље у значајној мери се разликују. Једни указују на негативне карактеристике и
оспоравају царине, док други у царинама виде значајан инструмент за реализацију бројних
економских и финансијских циљева.
Они који оспоравају царине сматрају да:
Царински системи
2017
5
царине ограничавају развој међународне трговине;
царине успоравају раст продуктивности рада, развоја технике и технологије итд;
царине воде одржавању високих трошкова произодње;
царине су неправедне јер оне реално теже погађају сиромшније слојеве
становништва.
Заступници другог мишљења које оправдава царине, наводе следеће:
царине су једно од ефикасних средстава за заштиту и потпомагање националне
економије;
царинама се ефикасно може утицати на односе са другим државама;
царинама се може релативно успешно бранити економска самосталност земље;
царинама се може вршити релативно ефикасан утицај на домаће произвођаче, на
раст или пад цена итд.
1.1.Мисија и улога царинске службе
Мисија царинске службе, као једне од основних стубова наше државе је:
ефикасно спречавање кршења царинских, спољнотрговинских, пореских и
девизних прописа;
ефикасна наплата увозних дажбина;
брз и лаган проток робе и путника;
заштита безбедности и здравља грађана Србије.
Да би испунила своју мисију, царинска служба Србије се непрестано развија и обликује по
угледу на најсавременије царинске системе у свету. Већ данас се може рећи да је царинска
служба професионална, ефикасна и непристрасна, што доказује све веће поверење
грађана. Испуњавањем своје мисије царинска служба омогућава да се:
обезбеде средства за несметано функционисање државе, одбрану земље, заштиту
живота и здравља људи и животне околине,
спречи нелагодан увоз опојних дрога, оружја, муниције, радиоактивних и
заражених роба,
спречи изношење културно – историјског блага наше земље,
унапреди развој трговине и туризма.
Царинска служба Србије има две подједнако важне улоге, а то су фискална и безбедносна
улога. Фискална улога се огледа кроз обрачун, наплату и принудну наплату царине, ПДВ-
