Carinska tarifa

UVOD
„Carinska profesija, jedna od najstarijih (dolazi odmah iza svešteničke, vladalačke i vojničke), izdražala je mnoge potrese i napade, ali je ostala, sačuvala se i razvila. Broj carinika i carinarnica pokazuje velečinu jedne države. U svemu tome je i veličina carinske profesije“….Ovim rečima završio je tekst na temu svoje profesije Veljko Velikić, carinski službenik iz Vršca, u listu „Carinik“ novembra 1926. godine.
Carinski sistem je segment pravnog sistema jedne zemlje . Kao integralni deo privrednog sistema uopšte, on definiše pravila po kojima se moraju vladati domaća pravna i fizička lica koja uspostavljaju ekonomske odnose sa inostranstvom u oblasti carinske zaštite domaće proizvodnje. Kako su konkretni poslovi izvoza i uvoza roba i usluga dvostrani odnosi između domaćih i stranih pravnih i fizičkih lica, to se propisi iz oblasti carinskog sistema odnose na postupak i obavezno pravno ponašanje i stranih pravnih i fizičkih lica.
Carinski sistem se zasniva na carinskom suverenitetu kao neprikosnovenom pravu jedne samostalne, suverene države. Njeno je autonomno pravo da reguliše sistem carinske zaštite domaćeg ekonomskog prostora. Svoj suverenitet država ostvaruje donošenjem određenih zakona i propisa iz oblasti carinskog sistema kao formalno pravne akte koji se moraju sprovoditi po ceni preduzimanja i represivnih mera od strane države.
Potpuna i adekvatna definicija carinskog sistema podrazumeva kompleksno poznavanje svih relevantnih činilaca koji se tiču zaštitne politike u svetskom ekonomskom okruženju, instituta carinskog sistema, elemenata carinske politike, instrumenata carinske i vancarinske zaštite, kvantitativnih ograničenja i drugih elemenata koji čine carinski sistem.
Carinska tarifa i Carinski zakon, kao dva ugaona kamena temeljca carinskog sistema, obogaćeni su nizom podzakonskih propisa kojima se preciziraju neki njegovi elementi.
Jedan od najvažnijih pravnih akata koji čini temelj carinskog sistema Srbije je Carinski zakon . Carinski zakon je skup normativnih pravila i instrumenata koji, fleksibilno i kompatibilno sa privrednim sistemom, reguliše važne kategorije carinskog sistema. Rešenja data kroz Carinski zakon našem carinskom sistemu obezbeđuju atribut modernog, savremenog, racionalnog i efikasnog sistema.
Novi Carinski zakon rađen je po standardima Evropske unije i sadrži savremena rešenja koja se primenjuju u zemljama Evropske unije i Svetske trgovinske organizacije, kao i u većini drugih državaširom sveta. Takva rešenja u zakonu stvaraju realne uslove da Uprava carina u izvršavanju svojih zadataka može biti znatno efikasnija, ekonomičnija i odgovornija.
Drugi temeljni pravni akt carinskog sistema pored Carinskog zakona je Zakon o carinskoj tarifi . Republika Srbija prvi put je donela svoju sopstvenu carinsku tarifu.
Carinska tarifa, kao veoma značajan institut carinskog sistema koji odražava strategiju dugoročnog razvoja privrede Srbije, po svom obliku, sadržaju i pravilima. primene, je u potpunosti usklađena sa carinskom tarifom Evropske unije.
Carinska tarifa Srbije je prilagođena savremenom Harmonizobanom sistemu šifrovanja i obeležavanja robe Kombinovane carinske tarife koju primenjuje Svetska trgovinska organizacija.
Na ovaj način obezbeđen je jedinstven carinski jezik za potrebe srpske privrede (uvoznici, izvoznici, špediteri, učesnici u carinskom postupku) i državnih organa da mogu bez ikakvih smetnji poslovno-komercijalnu konverzaciju sa svetskim ekonomskim okruženjem.
Nova Carinska tarifa urađena je tako da se nesmetano mogu ugrađivati izmene nomenklature Evropske unije, ali i dovoljno fleksibilna da se mogu otvarati nove pozicije, ako to zahtevaju interesi naše privrede.