Студијски програм: Менаџмент у пословно-цивилној
безбедности

Предмет: Тероризам

Циљеви, узроци појаве и начин

деловања терористичке организације

Ослободилачка војска

Косова

С Е М И Н А Р С К И Р А Д

ментор: студент:

Доц. др Љубо Пејановић Чапо Марина 113014/14

Нови Сад, новембар 2014.године

С А Д Р Ж А Ј

1. Увод...............................................................................................2
2. Појам и класификације тероризма...............................................3
3. Настанак и организовање ОВК ..................................................4
4. Успон ОВК....................................................................................5
5. Наоружање и војна обука ОВК...................................................6
6. Циљ и начин деловања ................................................................7
7. Финасирање ОВК.........................................................................9

7.1.Трговина дрогом..................................................................10

8. Терористичка дејства.................................................................11

8.1.Оружани сукоби током 1998.године...................................12
8.2.Повреде људских права које је починио ОВК....................13

9. Панисламски фактор .................................................................15
10.Демилитаризација ОВК и формирање АНА.............................15
Закључак..........................................................................................17

Литература......................................................................................19

2. ПОЈАМ И КЛАСИФИКАЦИЈЕ ТЕРОРИЗМА

Тероризам је сложени облик организованог, најчешће групног, политичког насиља

који

се углавом спроводи у време политичких и економских криза, а  који обухвата претњу
силом   у   оквиру   психолошко-пропагандне   активности,   злоупотребу   интернета   у
терористичке   сврхе,   отмице,   уцене,   психофизичко   злостављање,   атентате,   саботаже,
диверзије,   самоубилачке   нападе,   појединачна   и   масовна   политичка   убиства,   што
терористи испољавају најчешће над представницима система и невиним жртвама, а не на
њиховим   реалним   непријатељима.   То   је   нелегално,   нелегитимно,   неиституционално
насиље   против   одређених   институција   неког   друштва   односно   против   неке   државе.
Државни тероризам обично означава тероризам тј. терористичке акте које организује,
подстиче и својом логистичком подршком иза њих стоји нека држава. Он се спроводи
против   непријатељских   режима   ради   вршења   притиска   на   њих,   ради   застрашивања
сопственог становништа и ради дестабилизације тог режима.  Тероризам има углавном
међународни карактер односно или је усмерен против безбедности више држава, или
деловање   терориста   излази   из   оквира   њихових   државних   граница   или   су   чланови
терористичке организације из више земаља.

Терористичка средства су крајње разноврсна, а ту најчешће спадају атентати, бомбашки
напади, паљевине, узимање талаца, отимање транспортних средстава (авиона, аутобуса,
бродова), отмице појединаца, заузимање важних објеката, напади на индустријска
постројења и разноврсна пропагандна деловања. У последње време присутне су нове
категорије такозваног "High-teck" тероризма који подразумева коришћење нуклеарног,
биолошког и хемијског оружја, као и коришћење компјутера и злоупотреба рачунарских
система у сврхе терористичког деловања. За сва ова средства заједничко је то што се
њима желе постићи зацртани циљеви терориста и остварити што већи публицитет.

Терористички акти, који сами по себи не могу произвести никакве друштвене промене,
могу се сматрати симболичким актима преношења поруке (светској) јавности о
узроцима и циљевима деловања организације или покрета.

Тероризам може да се класификује према различитим принципима и то према

програматско-циљној делатности

(може бити идеолошки мотивисан тероризам, етно-

сепаратистички тероризам, верски фундиран теоризам), затим

тероризам према

средствима

(класични, биохемијски и нуклеарни тероризам)

и методима

( класични,

самоубилачки, сајбер и нарко тероризам) и

тероризам према типу актера тј. субјеката

тероризма

( индивидуални тероризам, тероризам организација и илегалних група и

институционали тероризам).

Етно-сепаратистички односно етничко-националистички тероризам има много узрока
који доводе до његовог настанка а најбитнија је тежња етничких група, које у држави у

Симеуновић Д. „Тероризам“, Београд, 2009, стр. 81

Симеуновић Д. „Тероризам“, Београд, 2009, стр. 80-85

којој живе представљају мањину, да промене свој положај којим нису задовољни. Те
групе сматрају да свој проблем могу најбоље решити већим степеном самосталности те
се боре да добију већи степен аутономије или сопствену државност, односно да се
припоје држави у којој живи њихова матица, уколико нека од ових етничких група има
своју матицу ван државе у којој живи тј. где је настањена.

Такав случај је и у нашој

држави односно на Косову и Метохији где албански сепаратисти силом покушавају да
одвоје КиМ од Републике Србије и да је припоје Албанији ради стварања Велике
Албаније. То је 90-их година ХХ века довело до формирања етно-сепаратистичке
албанске терористичке организације „Ослободилачка војска Косова“ познатија као ОВК,
која је имала за циљ да испровоцира сукоб великих размера у који би се онда укључиле
и међународне снаге, у чему је и успела.

3.НАСТАНАК И ОРГАНИЗОВАЊЕ ОВК

У фебруару 1982. су Албанци, пореклом са Косова, у Немачкој основали организацију
Косовски народни покрет – КНП, која се од почетка залагала за оружану борбу против
српске војске, полиције и народа, као и против колаборатора из сопственог албанског
народа. У мају 1993. године у Приштини се из КНП-а одваја Национални покрет за
ослобођење Косова - НПОК. Та организација је покушала да оснује оружане групе и
учествовала је у набавци оружја како међу члановима организације у Немачкој, тако и
на Косову. Ове две партије су подржаване од стране млађих Албанаца пореклом са
Косова у земљама западне Европе.

Најекстремнији чланови Националног покрета Косова (НПК) и Народног покрета за
ослобођење Косова (НПОК), који су тада биле илегалне групације и које су предводили
левичарски екстремисти, су основали Организацију ОВК

. Прве оружане групе ОВК на

подручју  Дренице  предводио  је  Адем  Јашари,  из  Доњег  Преказа,  а  чланови  су  били
његови ближи и даљи рођаци, углавном лица склона насилничком понашању и вршењу
ситних  криминалних  радњи.  Касније  су  им  се  придружили  бивши  официри  ЈНА  и
припадници  МУП-а  Србије  албанске  народности,  који  су  одбили  лојалност  држави  и
њеним  органима,  као  и  учесници  оружаних  сукоба  на  подручју  Хрватске  и  Босне  и
Херцеговине, са стеченим ратним искуством.

ОВК је за релативно кратко време успела да постигне значајну масовност и то
захваљујући опредељености водећих личности албанске заједнице за отцепљење КиМ од

Симеуновић Д. „Тероризам“, Београд, 2009, стр. 169

Симеуновић Д. „Тероризам“, Београд, 2009, стр. 182

Human Rights Watch

PO NAREĐENJU

, str.146

НПК једина има тзв. Политички континуитет, с обзиром да је произашла из организација као што су

Црвени народни фронт и Народни покрет за Републику Косово, настали седамдесетих и осамдесетих
година. Што се НПОК тиче, основан је 1993. године, као илегална организација са програмским задатком
"борбе против српског окупатора". Сада су и НПК и НПОК легалне партије.

http://www.media.srbija.gov.rs/medsrp/dokumenti/bela_knjiga1.pdf

„

Албански тероризам и организовани

криминал на Косову и Метохији

- први део“, БИА, 2003.str. 12