Devojčica koju ispitujem zove se Hena Rušović.Zamolila sam je da mi pomogne u
eksperimentu Pijaževove baterije,ona je sva ushićena pristala. Sela sam sa devojčicom za njen
stočić koji koristi za crtanje i pisanje.

Hena je bila ushićena i stalno me pitala šta ćemo to da radimo. Donela sam dva štapića iste
dužine i postavila ih na sto paralelno,ali sam jedan povukla od početka.Pa je potom upitala:

,,Hena je li možeš da mi kažeš koji je štapić duži a koji kraći˝

. Ona me pogledala i

nasmešila se. Posmatrala je štapiće, i razmišljala i posmatrala štapiće sa jedne strane potom sa
druge strane i rekla je da je duži drugi štapić, ja sam potom drugi štapić u ovom slučaju
postavila ispred prvog, zatim joj postavila isto pitanje. Ali ovog puta me začuđeno gledala i
pitala šta ja to radim sa štapićima kako ona to uradi i ovog puta je odgovorila da je duži oprvi
štapić.Potom je upitala zašto nisu roze boje,zašto nisu mekani, zašto na njima nema cvetića i
da uopšte nisu lepi.

U trećem slučaju sam stavila štapiće jedan naspram drugog, pa je upitala:

,,Koji je štapić

duži˝?

Ocena baterije:

Dakle, odgovor deteta se razvrstava u jednu od tri sledeće faze:



Predoperacionalan: ( 0 )



Prelazan: ( 1 )



Operacionalan ( 2 )

U ovom slučaju dolazi do zaključka da se dete obaziralo samo na spoljašnji izgled i tek na
kraju kad sam štapić postavila tako da bude isti onda je ona odreagovala začuđeno i pitala
kako ja to radim i da joj pokažem,jer je pre toga govorila uporno da je jedan duži od drugog.
Pa ovaj ekspreriment svrstavamo u predoperacionalnu fazu.