Delatnost u procesu bezbednosnog menadžmenta

Delatnost u procesu bezbednosnog menadžmenta

Uvod

Uloge bezbednosnog menadžmenta ispinjavaju se obavljanjem različitih delatnosti,koje se u literaturi često nazivaju funkcijama procesa bezbednosnog menadžementa.
U teoriji postoje različiti pogledi na broj,značaj i sadržaj tih delatnosti. Proces bezbednosnog menadžmenta se može razložiti na sledeće delatnosti: 1) praćenje i procenjivanje,2) planiranje, 3)organizovanje, 4)dodela zadataka(subordinacijom ili komandovanjem), 5)koordinacija i sadejstvo i 6)kontrola.
Ove delatnosti su međusobno uslovljenje i povezane. One se u procesu bezbednosnog menadžmenta ne javljaju u čistom obliku što znači da su međusobno povezane i zavisne jedne od drugih.

Praćenje i procenjivanje

Delatnost praćenja i procenjivanja radnih problema bezbednosnih pojava,događaja i situacija izuzetno je važna,jer utiče na ostvarivanje svih drugih delatnosti bezbednosnog menadžmenta. Kao što u medicini nema lečenja bez dijagnoze,tako i obavljanje beznednosnih poslova nema smila ako se ne zna koje su bezbednosne situacije,pojave,događaji i radni problemi dešavajju,kako i zašto do njih dolazi,ko su im nosioci,kakav će njihov razvoj i tok biti i kojim se od raspoloživih snaga,sredstava i metoda mogu rešavati.
Tek kada se uoči i u svemu spozna i odredi predmet rada,moguće je razmatrati ostale delatnosti (planiranje,organizovanje,kontrolu….). zato nosioci sistema bezbednosnog menadžmenta neposredno i preko svih pripadnika kojima rukovode,pa i angažovanjem građana u određenim situacijama i pod propisanim uslovima,kao i korišćenje tehničko-tehnološkim sredstava,preduzimaju i ostvaruju praćenje i procenjivanje,kao prvi i osnovni korak u ostvarivanju procesa bezbednosnog menadžmenta.
Praćenjem i procenjivanjem se započinje osmišljavanje i međusobno povezivanje rada pripadnika bezbednosti,nasuprot mogućoj sporadićnosti i pracijalnosti. Prate se dinamične pojave i događaji,pa i same ove delatnosti predstavljaju dinamičan proces. U životnost organizacije bezbednosti,tim delatnostima unose se novi elementi,koji postojećim sadržajima daju novi kvalitet.
Praćenje i procenjivanje ne ostvaruju se samo u odnosu na radne probleme,bezbednosne pojave i događaje,već se prati i procenjuje i funkcionisanje same organizacije bezbednosti,čime se institucija bezbednosti na svojevrstan način drži u radno-mobilnom stanju,podstiče i aktivira.
U stvari,naglašava se da je nužno praćenjem i procenjivanjem vladati situacijom i biti u situaciji,kako u vezi s obavljanjem poslova i ostvarivanjem funkcije bezbednosti,tako i u vezi s funkcionisanjem konkretne organizacije bezbednosti. Tek kada se sposnaju suština i sadržina posla i kada se sagledaju kvantitativni i kvalitativni elementi,to jest stanje sopstvene organizacije,stiču se preduslovi za ostvarivanje drugih delatnosti bezbednosnog menadžmenta.
Praćenje i procenjivanje se ostvaruju kroz dva vida:
1)    Operativno ili tzv. situaciono praćenje,koje se ostvaruje u toku rešavanja uobičajenih radnih problema,bezbednosnih pojava i događaja;
2)    Praćenje koje za rezultat ima donošenje određenog akta(procene,ocene) od strane nadležnog organa kojim se,na osnovu analitićko-sintetičkog sagledavanja,operacionalizuju ciljevi obavljanja bezbednosnih poslova i zadataka i sprovođenje odgovarjućih bezbednosnih mera,aktivnosti,akcija i operacija u funkciji rešavanja odrešenih problema.
Oba vida praćenja i procenjivanja predstavljaju misaono stvaralački proces od kojih se prvi najčešće zadržava u ljudskoj memoriji,dok se drugi zapisuje u formi pismena,ili na nekom od savremenih prikladnijih medija (računaru ili drugom medijskom sredstvu).