рачунара и уз ограничења која уноси несавршеност добијених једначина, неопходност
занемарења појединих параметара итд. Ипак, ове методе су нам омогућиле проучавање
температурних   поља,   поља   брзине,   концентрације   гасних   смеша   и   одређивање
оптималних   положаја   детектора   пожара.   За   интегралне   методе   користе   се   једначине
одржања   енергије   и   масе   за   темепратуру,   притисак,   густину   итд.   Користе   се   појмови
средњих   температура   и   концентрација   за   поједине   делове   простора   -зоне   на   који   се
простор ради анализе подели. Као резултат добијају се средње температуре простора за
зону, температуре облога просторије и слојева конструкције, као и средње концентрације
гасова. Овакве методе могу се користити за израчунавање времена одзива детектора.

а. Изглед стабла пожара код равних плафона

б. Изглед стабла пожара код косих плафона

Слика 1. Стратификација стабла пожара –“пожарне купе”

Са аспекта система за детекцију пожара од интереса је прва фаза, и то пре свега њен
најранији   део   -   почетни   пожар.   У   тој   фази   после   иницијалног   паљења   у   затвореној
просторији долази најчешће, али не и обавезно, до лаганог почетног развоја праћеног
значајном емисијом дима уз у почетку незнатан пораст температуре. Како је већ речено,
од интереса је да се пожар детектује у овој фази, јер само тада детекција има смисла.
Пожари се манифестују већим или мањим развојем топлоте, односно већим или мањим
порастом температуре, појавом дима и зрачењем. Ово су основни феномени пожара, или
бар  они који  у  нашој  свести унапред  карактеришу  пожар.  Постоје и друге  промене у
амбијенту   под   деловањем   пожара,   као   што   је   промена   концентрације   кисеоника   уз

Детектори пожара

Матурски рад

Име и Презиме

повећање концентрације неких других гасова као што су ЦО или ЦО2, промена влажности
ваздуха   итд.   Дејством   потиска   топли   ваздух   загрејан   пожаром   заједно   са   продуктима
сагоревања,   гасовима   и   честицама   дима,   креће   се   ка   вишим   тачкама   простора.   Ово
кретање   постоји   све   док   постоји   разлика   температуре   топлог   ваздуха,   гасова   и   дима
насталих у пожару и темпеартуре околног ваздуха. Простор у коме струје топли гасови и
дим има, у условима релативног мировања ваздуха, облик обрнуто окренуте уске купе са
врхом   на   месту   иницијаиног   пожара.   Транспорт   дима   и   продуката   сагоревања   у
вертикалном   правцу   под   дејством   разлике   у   температури,   па   према   томе   и   у   густини
продуката сагоревања у односу на околни ваздух, назива се конвекција. Ова купа се у
одговарајуцој стручној литератури често назива стабло пожара и ми ћемо усвојити ову
терминологију.   Димна   купа   је   релативно   врло   уска   посебно   на   висинама   које   су   од
интереса за детекцију пожара, односно висина просторије у којо се пожар догодио. Кад се
температура   димне   купе   -   стабла   пожара   изједначи   са   температуром   околног   ваздуха,
долази до  разбијања стабла  и кретања  продуката  сагоревања  и дима у  хоризонталном
смеру, односно долази до таложења (стратификације) стабла пожара. У већини случајева
таложења   се   дешава   на   релативно   великим   висинама,   јер   обично   тек   тада   долази   до
изједначења   температура   стабла   пожара   и   температуре   амбијента.   До   стратификације
стабла пожара долази и на мањим висинама, деловањем хоризонталне или косе препреке,
односно таванице просторије (слика 1а). Уколико је препрека на који дим наилази у свом
кретању   под   нагибом   у   односу   на   хоризонталу   доћи   ће   до   значајног   кретања   дима   у
правцу веће висине објекта уз веома мало кретање ка нижим тачкама (слика 1б). Ако би
изостала таложења, тачкасти детектори дима или температуре у највећем броју случаја
неће били обухваћени димном купом-стаблом пожара, те неће дати одзив на пожар. То је
разлог сто тачкасти детектори температуре и линијски и тачкасти детектори дима не могу
успешно   да   се   користе   за   заштиту   отворених   простора   без   хоризонталних   препрека.
Вероватноћа да стабло пожара (пожарна купа) обухвати детектор, без таложења, веома је
мала, без обзира на густину постављања детектора и зато би постављање детектора код
којих се подражаји који треба да активирају детектор до њега доводе конвекцијом, на
отвореном простору било бесмислено. Разлог лежи у чињеници да је стабло пожара уско и
његова површина попречног пресека веома је мала у поређењу са укупном штићеном
површином.   Вероватноћа   да   детектор   буде   обухваћен   стаблом   пожара   у   недостатку
таложења, односно да детектује пожар, пропорционална је односу површине попречног
пресека   стабла   пожара   на   висини   где   су   детектори   постављени   помноженом   бројем
инсталираних   детектора   и   површине   просторије.   Овај   однос,   дакле,   и   вероватноћа
детекције тачкастим детектором без таложења, очигледно, су неприхватљиво ниски. Када
би се детектор случајно и нашао унутар димне купе, продукти сагоревања струјали би око
њега великом брзином, под дејством потиска, па се поставља питање да ли би и у ком
времену доспели унутар сензорског елемента и проузроковали алармно стање.
На слици 1а види се да је за детектор који је постављен у близини хоризонталне препреке
(плафона) осетљивост на реални пожар веома добра, јер он чак и кад је удаљен од места
пожара бива обухваћен продуктима сагоревања који улазе у њега, док је за детектор који
је   удаљен   од   плафона   просторије   осетљивост   на   реални   пожар   веома   ограничена,   с
обзиром на чињеницу да ће бити потребан веома развијени пожар док дим који се таложи
код   плафона   не   доспе   до   сензорског   елемента   детектора.   Слично   је   са   детекторима
топлоте које треба да активира топли ваздух који се у првој фази концентрише уз плафон
просторије и тек када се количина овог ваздуха повећа, он доспева до детектора. То је