Digitalni dnevnik

. UVOD
U eri Interneta i opšte digitalizacije, primena informaciono-
komunikacionih tehnologija je prisutna u različitim sferama života i rada
savremenog čoveka. Informacioni sistemi korisniku olakšavaju izvršavanje
svakodnevnih obaveza, omogućavaju racionalnije raspolaganje vremenom i
obezbeđuju pristup različitim informacijama nezavisno od njegove lokacije.
Rapidan razvoj savremene tehnologije i njen sve veći uticaj na društvene
nauke, doveo je do pojave nove pedagoške discipline koja kroz upotrebu Interneta
i računara redefiniše teoriju i praksu vaspitanja i obrazovanja. Upotreba
informacionih sistema prožima različite oblasti školskog rada i delovanja – od
oblasti administrativnih poslova, komunikacije i arhiviranja podataka u
elektronskoj formi pa do primene informacionih sistema u nastavi.
Internet je u Srbiji dostupan od februara 1996. godine i u prvo vreme
njegova upotreba je bila ograničena na akademske krugove. Prva Osnovna škola u
Srbiji i Crnoj Gori koja je zvanično priključena na Internet 1997. godine bila je
OŠ ”Jovan Popović” iz Novog Sada. Do tada nijedna državna škola u Srbiji nije
razmatrala Internet kao ozbiljno sredstvo komunikacije sa đacima, komunikacije
sa roditeljima, publikacije obrazovnih i nastavnih sadržaja, saradnje sa drugim
školama i slično.1 U datom kontekstu, a u cilju modernizacije i olakšanja
komunikacije nastavnika sa roditeljima, učenicima, drugim školama i
Ministarstvom prosvete, konstruisan je softverski paket pod nazivom
”elektronski dnevnik”.
1 Jovanović M. (2006), Elektronski dnevnik, Zbornik radova, Tehnološko (tehničko) obrazovanje u Srbiji,
Čačak, 13. do 16. april, str. 427
4
2. DIGITALNI DNEVNIK
Permanentna saradnja roditelja i nastavnika neosporno predstavlja važan
preduslov za ispoljavanje pozitivnih efekata vaspitno-obrazovnog rada. Skladna
saradnja na relaciji roditelj – nastavnik omogućava:
• usklađivanje vaspitnih mera u porodici i školi,
• unapređenje detetovog odnosa prema školi, školskom radu i obavezama,
• stalno praćenje rada i razvoja učenika,
• blagovremeno otkrivanje uzroka eventualnih teškoća i pružanje neophodne
pomoći za njihovo prevazilaženje,
• podsticanje normalnih tokova razvoja detetove ličnosti.
S obzirom da se u osnovi sadržajno bogate, planski usmerene saradnje nalazi
uspešna komunikacija, u sistemu vaspitanja i obrazovanja se iz dana u dan u sve
većoj meri koristi savremena tehnologija koja omogućava uspostavljanje redovne
elektronske komunikacije između relevantnih subjekata.
Digitalni (ili elektronski) dnevnik se u relevantnoj literaturi definiše
kao ”softverski paket za elektronsko ocenjivanje učenika i arhiviranje ocena,
uspeha i ponašanja učenika sa publikacijom ocena za roditelje putem Interneta i
SMS poruka”.2
Digitalni dnevnik predstavlja računarski softver koji ima sve
funkcionalnosti postojeće razredne knjige, odnosno dnevnika, kao i niz dodatnih
funkcionalnosti. Program digitalog dnevnika obuhvata različite segmente rada u
školama tj. svakodnevne školske aktivnosti i dešavanja koja se jednostavnim
putem unose u veb aplikaciju koja posreduje između nastavnika i baze podataka sa
jedne i roditelja (ili učenika) i baze podataka sa druge strane. Na taj način
elektronski proces automatizuje većinu poslova vezanih za statistiku odeljenja: