VISOKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA
ZA MENADŽMENT U SAOBRAĆAJU-NIŠ
SEMINARSKI RAD
Tema
:
Država
Predmet: Uvod u pravo
Mentor: Student:
PB 20-P/12
SADRŽAJ
UVOD
1. ELEMENTI DRŽAVE......................................................................................4
2. TERITORIJA KAO ELEMENT DRŽAVE.......................................................5
3. VLAST KAO ELEMENT DRŽAVE................................................................7
3.1. SUVERENOST KAO ELEMENT DRŽAVE...........................................11
3.1.1. Teorijska shvatanja suverenosti...........................................................11
3.1.2. Državna suverenost..............................................................................12
3.1.3. Narodna i nacionalna suverenost.........................................................13
3.1.4. Suverenost u savremenim procesima...................................................14
4. STANOVNIŠTVO KAO ELEMENT DRŽAVE.............................................14
1
. ELEMENTI DRŽAVE
Država je jedna društvena, socijalna organizacija, koja kao svaka druga društvena
socijalna organizacija mora imati neke karakteristike:
mora imati svoje članstvo,
funkcije,
delatnost,
organe ili tijela koja obavljaju tedjelatnosti,
određena sredstva da bi njima ostvarila delatnost, propise...
Ona se od drugih društvenih organizacija razlikuje po tome što raspolaže posebnom
vlašću, a ta je vlast prema karakteristikama: društvena, suverena i prisilna.
Kakav će oblik vlasti poprimiti jedna država zovisi o obliku vladavine (monarhija ili
republika) i obliku državnog uređenja.
Georg Jelinek je razvio učenje o TRI KONSTITUTIVNA ELEMENTA DRŽAVE.
Izučavajući predmoderne i moderne političke zajednice, kao i njihove nazive, Jelinek
je zaključio da se država sastoji od tri elementa:
DRŽAVNE TERITORIJE,
DRŽAVNOG NARODA,
DRŽAVNE VLASTI.
2
Iako je ovo učenje o tri elementa podrvgnuto kritici ne samo u političkoj filoofiji nego
i u političkoj sociologiji i političkopravnoj teoriji, ono je veoma prihvaćeno u međunarodnom
pravu i u uporednom ustavnom pravu.
Upravo mnoštvo različitih država u međunarodnoj zajednici ( autoritarnih, totalitarnih,
demokratskih, pravnih i nepravnih), ističe Matias Herdegen, zahteva prihvatanje Jelinekovog
učenja o tri elementa države.
Na ovo Jelinekovo učenje vezuje se i čuvena definicija države kao subjekta
međunarodnog prava data u članu 1. Međunarodne konvencije o pravima i obavezama država,
zaključena 1933. godine u Montevideu.
2
Georg Jellinek, Allgemeine Staatslehre, Berlin, 1914, str. 396 ff.
Prema toj definiciji, „država kao subjekt međunarodnog prava poseduje sliedeće
karakteristike:
a) stalno stanovništvo,
b) određenu teritoriju,
c) vladu, i
d) sposobnost da stupa u odnose sa drugim državama“.
Ova definicija predstavlja, kako je s pravom primetio Herdegen, moderno i prošireno
Jelinekovo učenje o tri elementa države.
3
Suvremeno mišljenje navodi PRAVO (pravni sisitem i pravni poredak) kao četvrti
element države.
2. TERITORIJA KAO ELEMENT DRŽAVE
Predmoderne i moderne države su polagale pravo na određenu teritoriju. Ipak, između
njih postoji značajna razlika. Tek sa uspostavljanjem moderne države, precizno se utvrđuju i
kontrolišu granice država kao teritorijalnih zajednica.
Država je teritorijanla organizacija i zajednica za razliku od osobnih organizacija i
zajednica.Licne zajednice obuhvataju ljude koji imaju određena osobna svjstva (obitelj,
verska zajednica...). Teritorija kod ovoh zajednica nije bitna. Članovi zajednice mogu živeti
na istoj ili različitim teritorijama. Država je pak određena teritorijom. Ona je teritorijalna
jedinica koja vrši vlast nad ljudima određene teritorije, te se ne može shvatiti bez ovog
obilježja.
Za državu kao zajednicu bitno je prostranstvo, teritorija na kojoj žive građani i vlast
koju vrši država nad građanima te teritorije.
Teritorijalnost nije samo važna radi vršenja vlasti države nad ljudima, nego i radi
obeležavanja određene države, njenog obima, prostornosti u odnosu na druge države. Ona
takođe obezbjeđuje sigurnost i bezbjednost građana koji znaju ko je vlast na određenoj
teritoriji, do koje granice se prostire vlast jedne, a od koje granice počinje vlast druge države.
Prema propisima tih država ljudi usklađuju svoja ponašanja. Iz razloga što teritorijalnost
predstavlja vrlo važno obilježje za funkcioniranje države, nastojalo se i nastoji da se teritorij
države tačno odredi i praktično što bolje izrazi putem granice i drugih obilježja.
3
Matthias Herdegen, Völkerrecht, 2. Auflage, Verlag C. H. Beck, München, 2002, str. 67-68.
