Effekti različitih metoda treninga snage na eksplozivnu snagu nogu

UVOD

Motiv bavljenja vrhunskim sportom uvek se odnosi na postizanje napretka usportskoj formi i sportskom rezultatu. Da bi se ovo desilo, moraju se poznavatiosnovni alati trenažnog procesa, tj.vežbe razvoja poželjnih motoričkih sposobnosti.Međutim, da bi se uopšte počelo sa procesom transformacije inicijalnog stanja, morase definisati cilj s obzirom na vrstu sportske aktivnosti kojom se sportista bavi. Ciljdalje zahteva određeni program rada, a kvalitetan program iziskuje manipulisanje sanajmanje četiri varijable koje definišu opterećenje: obim, opterećenje, pauze I učestalost (Chu, 1998). Najvažnija varijabla trenažnog procesa je upravo intenzitet, uzpomoć koga opterećujemo organizam i čijim spuštanjem utičemo na aktiviranjeprocesa nadkompenzacije.Metode povećanja snage predstavljaju izbor najefikasnijih sredstava (vežbi),zatim izbor opterećenja praćeno preko obima i intenziteta vežbi i vežbanja. Uprincipu, za povećanje snage se koriste vežbe sa povećanim otporom, koje se premaprirodi otpora moga podeliti na:

1. vežbe sa spoljašnjim otporom (rad sa težinama predmeta, obično se misli na rad saslobodnim tegovima ili medicinkama, otpor partnera, otpor elastičnih predmeta, otporspoljašnje sredine, vežbe na trenažerima i vežbe sa samootporom);

2. vežbe gde opterećenje čini sopstvena masa, i u njih spada udarni metod ilipliometrijski trening (Ničin, 2000).

Pod udarnim metodom treninga obično se misli na ’’skakački trening’’ udarnogi oštroudarnog karaktera koji primenjuju atletičari i drugi sportisti u osnovnomperiodu razvoja opšte I specifične snage. Kod oštroudarnog metoda potebno jeamortizovati veću silu, pošto se radi o saskocima sa veće visine (75 . 120 cm), dok sekod udarnog doskače sa visine do 75 cm (Verko.ansky, 1966). Veće visine se nepreporučuju zbog visoke mogućnosti povređivanja. Udarni ili pliometrijski metodtreninga je način razvijanja eksplozivne snage bez hipertrofije i potiče od grčke reči”pleyteryan” što označava uvećavanje ili povećavanje. Moderno shvatanje i korišćenjeove kovanice zapravo potiče iz 1975.kada je prvi put korišćeno od strane američkogtrenera Freda Wilta. Složenica potiče od latinskih reči ’’plio’’ što znači više i ’’metrios’’koja označava merenje. Sama pojava pliometrijskog metoda treninga (PMT) se vezujeza radove Verkošanskog iz druge polovine 60-ih godina prošlog veka. Dugo se nazapadu govorilo o ”tajnom ruskom treningu” koji je sovjetskim sportistima pomagaoda ostvare pobede na međunarodnim takmičenjima (Nedeljkoviã, 2003). Ključ razrešenja misterije se našao u revolucionarnom radu Verkošanskog iz 1966.Godine”PERSPEKTIVE POBOLJŠANJA BRZINE I SNAGE PRIPREME SKAKAČA’’.

Trening snage predstavlja oblik fizičke aktivnosti koji se koristi zapovećavanje sposobnosti savladavanja ili opiranja spoljašnjoj sili. Klasične metoderazvoja snage ili jakosti su raznovrsne i svstavaju se u mnogo različitih klasifikacija.Ipak, jedna od najstarijih i najčešće citiranih je podela po Zaciorskom (1968):

1) Metoda maksimalnih naprezanja (balistički metod) – odnosi se na primenuvežbi za sve ili barem većinu živčano-mišićnih jedinica i često se koristi kodolimpijskog dizanja tegova i bacačkih disciplina u atletici. Stres na telo je visok, te sezato ne preporučuje česta primena (jednom u mezociklusu najčešće – Ničin, 2000;Bompa, 1999; Zatsiorsky, 1968).

2) Metoda ponavljanih naprezanja (izotonični metod) – odnosi se na umereniintenzitet vežbanja, ali veći obim uz malu brzinu izvođenja i maksimalnu brzinumišićne aktivacije (Narris, 2002 i Bompa, 1999).

3) Metoda dinamčkih naprezanja (metod povratnih mišićnih reakcija) – podrazumeva malo opterećenje i veliku brzinu izvođenja. Sa ovim metodom se vise utiče na razvoj snage nego brzine zbog same hereditarnosti odnosno genetskeuslovljenosti ove dve motoričke sposobnosti tj.veće mogućnosti uticaja na snagu negona brzinu metodama treninga snage (Zatsiorsky 1995).