Elektronska trgovina je isprva prihvaćena sa velikom dozom spektizma, prvenstveno zbog
prelaska na novu tehnologiju. Problem koji prati elektronsku trgovinu od nastanka do danas je
problem

sigurnosti.

Ovaj problem potiče od samih karakteristika računarskih mreža na koje se

oslanja suština elektronske trgovine. I danas se radi   na novim rešenjima koje će obezbediti
maksimalnu   sigurnost.   Sigurnost   je   prenos   održavanja   prihvatljivog   nivoa   rizika.   Onaj   koji
napada sistem bira sredstvo, napada u određeno vreme i na svakom mestu. Zbog ovoga pojam
bezbednosti   je   apstraktan   i   ne   postoji   apsolutna   sigurnost.   Ali   to   nije   razlog   da   elektronska
trgovina stagnira. Današnji sigurnosni mehanizmi štite sve učesnike u transakciji čak i kada se
krađa dogodi.

1. Elektronska trgovina

2. Definisanje elektronske trgovine

Definisati ekeltronsku trgovinu nije jednostavno, zato što je to oblast koja se brzo menja. Pored
tehnološkog aspekta neophodno je naglasiti i ekonomski aspekt i definisati elektronsku trgovinu
kao novo tržište koje nudi nove tipove robe i usluga, kao što su na primer digitalni proizvodi kroz
digitalne procese. Prodavci fizičke robe takođe su uključeni u digitalne procese, kao što su on-
line naručivanje, istraživanje tržišta i plaćanje, koji predstavljaju delove ovog novog tržišta.
Elektronska trgovina (e-commerce) jeste jedan podrazumevani deo elektronskog poslovanja.
Da bi pojam elektronske trgovine bilo moguće definisati treba se osloniti na poznavanje pojma
trgovine uopšte. Reč trgovina vodi poreklo od engleske reči

commerce

koja može označavati

različite tipove društvenih odnosa u smislu razmene ideja, osećanja ili mišljenja, kao i proces
robnonovčane razmene i transport robe od mesta do mesta. Trgovina je prisutna svuda oko nas u
mnogo različitih oblika, i svi mi iz različitih uglova učestvujemo u trgovini.

Uloge u trgovini

Kupci -

osobe ili institucije sa novcem koji žele da zamene za proizvod ili uslugu.

Prodavci -

osobe ili institucije koje nude proizvode ili usluge kupcima. Oni su obično podeljeni u

dve velike grupe: prodavce na malo, koji posluju direktno sa krajnjim kupcima, i prodavce na
veliko koji snabdevaju prodavce na malo.

Proizvođači –

osobe ili institucije koje kreiraju proizvode ili usluge koje se dalje prodaju.

Proizvođač je uvek i prodavac, jer mora prodati proizvod.

Kao u klasičnoj trgovini, i u elektronskoj trgovini prisutni su elementi: proizvod, mesto,
marketing, način za prijem narudžbina, način za prijem novca, isporuka, mogućnost vraćanja
proizvoda, garancija i tehnička podrška. Za njih je karakteristično da u zavisnosti od stepena
razvijenosti preduzeća u elektronskom smislu, neki manje, a neki više, imaju prepoznatljiv
tradicionalni karakter.

Elektornska tregovina

se razlikuje od klasične samo po sredstvima rada. Princip trgovine je

isti. Elektronska trgovina predstavlja poslovnu komunikaciju i prenos dobara i usluga (kupovina i
prodaja), preko mreže i kompjutera, kao i prenos kapitala, korišćenjem digitalne komunikacije.

obezbediti mogućnost servisiranja proizvoda, ili zamene novim (garancija, garantni rok).
Teret garancije snosi proizvođač proizvoda, a prodavac je samo posrednik u tom procesu.

Tehnička podrška –

tehničku podršku, u vidu živog telefonskog kontakta sa osobljem,

obezbeđuju firme koje prodaju tehničke proizvode koji nisu jednostavni za korišćenje. Da
bi se obezbedila dobra tehnička podrška, pogotovu za firme koje imaju veliki promet
proizvoda,   potrebno   je   obezbediti   veliki   broj   telefonskih   operatera   koji   su   dobro
edukovani u smislu karakteristika i upotrebe spektra proizvoda za koje se obezbeđuje
tehnička   podrška.   Ovakva   odeljenja   znače   velike   izdatke   za   firmu.   I   u   ovom   delu
elektronsko poslovanje donosi mogućnost značajne uštede kroz automatizaciju tehničke
podrške.   Postoji   nekoliko   nivoa   kroz   koje   se   pomoć   korisnicima   može   odrediti   bez
potrebe za telefonskim operaterima. Prvo, pomoć se može obezbediti kroz ne-interaktivne
sisteme za pomoć, kao što je klasičan “

help

”. Pomoć se često obezbeđuje kroz odgovore

na najčešće postavljena pitanja. Posetiocima se preporučuje da pre obraćanja za pomoć
pročitaju odgovore na ova pitanja, jer je velika šansa da će se među njima pronaći
odgovor na pitanje koje imaju. Često su prisutni poluinteraktivni sistemi za pomoć, kod
kojih web sajt vodi korisnika kroz kategorije, počev od najopštijih oblasti, te sužavanja
izbora, dok se ne dođe do konkretnog pitanja za konkretan uređaj. Najnepoželjniji pristup,
sa aspekta prodavca, je direktno obraćanje osoblju firme za neki od proizvoda, zato što
takav pristup zahteva skupe ljudske resurse. Kod elektonske trgovine obično je
omogućeno direktno kontaktiranje osoblja tehničke podrške putem elektronske pošte, uz
određeni rok za odgovor. Na ovaj način moguće je veliku količinu pitanja, koja dolaze
predvidivim tempom, obraditi onda kada osoblju to najviče odgovara.

       U najširem smislu elektronska trgovina se odnosi na korišćenje elektronskih sredstava i
tehnologije u vođenju trgovine, uključujući interakcije unutar preduzeća, kao i između preduzeca
i potrošača.
Uže definisanje elektronske trgovine obuhvata kupovinu i prodaju robe, usluga i informacija
putem  mreže.   To   znači  da   je  elektronska  trgovina  pojavljujući   koncept  koji   opisuje   procese
kupovanja i prodaje, odnosno razmenu proizvoda, usluga i informacija putem interneta.
       Uže definisanje elektonske trgovine usmereno je na iskustva slučajnih korisnika Interneta i
onoga što se dešava nakon prelaska sa listanja sajtova na kupovinu.
Elektronska trgovina odnosi se na poslovne aktivnosti trgovca koji nude potrošačima ono što su
drugi proizveli ili što kao usluge nude drugi. On-line trgovac je posredinik između proizvodjača i
kupca, sto ga čini posebno zainteresovanim za svoj Web sajt i njegovu usmerenost na trzište.

Prednosti elektronske trgovine se mogu svesti na:



Brz pristup informacija – time i bolju dostupnost proizvdima i uslugama na tržištu



Brz i jednostavan transfer prateće dokumentacije između zainteresovanih strana



Odgovornost tržišnog prostora zahvaljujući informacijama



Veća mogućnost analize proizvoda i usluga i razmene iskustava



Mogućnost istraživanja tržišta i plasmana proizvoda u skladu sa zahtevima tržišta

