Elektronsko bankarsko poslovanje u Srbiji

Razvoj informacione i telekomunikacione tehnologije do ogromnih razmera stvorio je uslove za brži razvoj bankarskog poslovanja, odnosno razvoj specifičnih bankarskih usluga. Glavni cilj inoviranja u bankarstvu, kao i drugim oblastima, jeste brže i efikasnije povezivanje klijenata i tokova informacija, s jedne strane, ali i smanjivanje troškova poslovanja i uspešnije upravljanje rizicima svojstvenim bankarskom poslovanju. Činjenica je da, zahvaljujući internetu, banke već duži niz godina pružaju klijentima usluge elektronskog plaćanja, na daljinu, a danas je, pored klasičnog platnog prometa, tzv. papirnog, sve više zastupljen i elektronski platni promet koji se obavlja razmenom elektronskih poruka kroz informacione sisteme učesnika. Učesnici su banke, klijenti, kao i agenti u platnom prometu. Uvođenjem sistema elektronskih plaćanja rešavaju se, uz pomoć prednosti informacionih tehnologija, problemi koji prate „papirni“ platni promet, a to je uslovio reinženjering bankarskih procesa i redefinisanje odnosa banka–klijent. Ukoliko nove savremene uslužne proizvode banke stavimo u jedan savremeni ambijent poslovanja, uređene tržišne uslove, dobićemo jednu sliku, ali ukoliko postoji slika tereta tranzicije dobija se potpuno drugačiji koncept. U tom, drugačijem konceptu, posluju banke u Republici Srbiji i zato razvoj elektronskog poslovanja u bankama u Republici Srbiji mora kao imperativ pratiti i primena i razvoj elektronskog marketinga.

Bankarski sistem Republike Srbije čine centralna banka (Narodna banka Srbije) i poslovne banke. Poslovne banke posluju nezavisno, radi ostvarivanja profita na principima solventnosti, profitabilnosti i obezbeđivanja likvidnosti. Prema Zakonu o bankama Republike Srbije: „Banka je akcionarsko društvo sa sedištem u Republici Srbiji, koje ima dozvolu za rad Narodne banke Srbije i obavlja depozitne i kreditne poslove, a može obavljati i druge poslove u skladu sa zakonom“.

Prema pomenutom zakonu i drugim pratećim aktima, banke u Srbiji nisu još uvek podeljene prema tipičnim vrstama poslova, kao što su isključivo investicione, komercijalne i slično. One se bave svim bankarskim poslovima u skladu sa regulativom. Kontrolu poslovanja na osnovu pokazatelja i u pogledu kapitala sprovodi nadležni organ Narodne banke Srbije. „Danas u Republici Srbiji posluju 34 banke, a organizaciona mreža svih banaka uključuje ukupno 2.696 poslovnih jedinica, filijala, ekspozitura, šaltera, kao i agencija i menjačnica“.