Estetika

Školja kao estski fenomen

​Ova knjiga se ne bi svrstala pod filozofska dela, već kao oblik (književne) kritike i teorije, u kojoj Valery razmišlja o školjkama. Njegov je cilj napisati svoje misli i opažanja o školjkama, bez upotrebe čistog okvira. Ovaj tekst se ne čita kao neko ko samo razmišlja o tome šta je školjka, nego tekst koji uzima ozbiljno dijalektiku mišljenja. U opisivanju njegovih početnih reakcija na objekat jednako dubok kao školjka (koju on upoređuje sa reagovanjem na nešto poput kristala, drugačiji od načina na koji bi reagovao na običnu stenu):
​“Živa priroda mora rešiti probleme u bilo kom obliku da se prikazuju, a sve to uključuje modeliranje ekstremiteta, šupljine ili cijevi koje moraju biti napravljene da dopru do spoljšnjog sveta. Um posrće na samu misao analize bezbrojnih rešenja koja je pronašao. Žudimo za geometrijom, vrlo preciznim poznavanjem onoga što je otkriveno disekcijom i mikroskopskim pregledom, i izuzetnim umetničkim osećajem koji bi nam, zajedno, omogućio da izolujemo neke jednostavne osnovne principe prirodne morfologije… za mene je ta savršena modulacija ustvari kruna umetnosti“ (Valery, 1998).
​Valery smatra da je morska školjka, kao objekat, neverovatno fascinantna načinom na koji se formira, načinom oblikovanja u završetku, i kako nešto ovako slično je savršenstvu kako se čovek oblikuje, poput razvoja ušiju i nosa unutar majčne materice. Postoji osećaj strahopoštovanja koje Valery osjeća i kojeg očito želi podijeliti:
​„Uvek odbijamo slušati jednostavnu dušu u nama. Mi ignorišemo unutrašnje dete koje uvek želi videti stvari po prvi put. Ako postavlja pitanja, obeshrabrujemo njegovu znatiželju, nazivajući je detinjastom jer je bezgranična, pod izgovorom da smo bili u školi i saznali da postoji nauka o svim stvarima, koju bismo mogli posavetovati ako bismo želeli i da bi bilo gubljenje vremena da razmišljamo na svoj način o predmetu koji nas iznenada hvata i traži odgovor ….. Tada sam sebi postavljam pitanje: * Ko je ovo napravio? *“ (Valery, 1998).