Finansijska tržišta i međunarodni tokovi kapitala

UVOD
Finansijsko tržište predstavlja deo finansijske infrastrukture u okviru koje se sučeljavaju odnosi ponude i tražnje novčanioh sredstava,u čemu učestvuju bankarski i drugi finansijski posrednici. Finansijsko tržište je određena flnansijska infrastrukuta brojnih specijalizovanih tržišta i sklop ustanova.mehanizama i instrumenata pomoću kojih se stalno transformišu oblici finansijske imovine.
Svetsko finansijsko tržište izražava celokupnost brojnih, manjih ili većih međunarodnih tržišta novca i novčanog kapitala, pri čemu je međunarodno samo ono finansijsko tržište koje je dostupno svakom učesniku, nezavisno iz kog prostora potiče i kakve finansijske potrebe ima. Prema tome, svetsko finansijsko tržište je zbirni izraz ukupne ponude i potražnje novčanog kapitala, ukuljučujući i njegove raznovrsne segmente koji nastaju između pojedinih nacionalnih finansijskih tržišta i interaktivno utiču na funkcionisanje domicalnih finansijskih tržišta.

PODELA I VRSTE FINANSIJSKIH TRŽIŠTA

Kada je reč o podeli finansijskih tržišta, može se reći da ne postoji jedinstven kriterijum za njihovu podelu. Umesto toga može se govoriti o većem broju različitih kriterijuma. Sa aspekta lokacije tržišta, odnosno mesta na kome se transakcije obavljaju, razlikuju se:

• Lokalna koja se odnose na određeno lokalno područje, na primer region zemlje,
• Nacionalana koja se odnose na celu zemlju,
• Internacionalna to jest međunarodna finansijska tržišta.

Sa aspekta nacionalne ekonomije finansijska tržišta mogu biti:

• Interna, koja mogu imati dva dela: domaće i spoljno, i
• Eksterna .

Eksterno tržište se naziva i međunarodnim ili internacionalnim. Na ovom tržištu se trguje hartijama od vrednosti koje imaju dve karakteristike:

a) emitovanje hartija se vrši istovremeno u više zemalja, i
b) one se emituju izvan jurisdikcije samo jedne zemlje.
Sa aspekta vrste finansijskih instrumenata kojima se trguje finansijska tržišta se mogu podeliti na:

• Tržišta instrumenata duga, i
• Tržišta vlasničkih instrumenata, ili instrumenata vlasničkog kapitala.

Šira podela sa aspekta vrste finansijskih instrumenata obuhvata:

• Tržišta osnovnih hartija od vrednosti i
• Tržišta izvedenih hartija od vrednosti.

Tržišta osnovnih hartija od vrednosti predstavljaju tržišta instrumenata duga i tržišta vlasničkih instrumenata. Ova tržišta se nazivaju tržištima osnovnih hartija od vrednosti na bazi prirode prava koja te hartije u sebi sadrže.
Tržišta izvedenih hartija od vrednosti ili derivatna tržišta su novijeg datuma, nastala su uvođenjem i razvojem finansijskih derivata, odnosno izvedenih hartija od vrednosti. Ove hartije se nazivaju izvedenim jer njihova vrednost zavisi od vrednosti neke druge aktive koja se nalazi u njihovoj osnovi.
Sa aspekta plaćanja i isporuke razlikuju se:

• Promptna i
• Terminska tržišta.

Na promptnim tržištima obavljaju se promptni poslovi – poslovi kod kojih se plaćanje i isporuka vrši odmah po zaključenju posla ili u kratkom roku nakon toga. Ovi poslovi odvijaju se bez većeg rizika za kupca i prodavca.
Ova tržišta se još nazivaju spot, cash, ili stvarna tržišta. Na terminskim tržištima obavljaju se terminski poslovi – poslovi kod kojih se javlja vremenski razmak između dana zaključenja i izvršenja posla, odnosno isporuka i plaćanje se vrše po proteku ugovorom određenog roka (termina). Kod ovih poslova postoji određena doza rizika od neizvršenja obaveze nekog od učesnika koji su uključeni u posao.
Sa aspekta roka dospeća finansijskih instrumenata kojima se trguje moguće je razlikovati:

• Kratkoročna tržišta gde se trguje finansijskim instrumentima čiji rok dospeća do jedne godine,ova tržišta se označavaju pojmom tržišta novca.
• Dugoročna tržišta gde se trguje finansijskim instrumentima čiji je rok dospeća duži od jedne godine i koja se nazivaju tržišta kapitala.

Tržište novca je mesto gde se pretežno trguje žiralnim novcem i kratkoročnim hartijama od vrednosti koje imaju rok dospeća kraći od jedne godine. Ovo tržište obezbeđuje neophodnu likvidnost svim učesnicima u privrednom životu, karakteriše ga visok nivo sigurnosti i manji stepen fluktacija cena. Najznačajniji učesnici na ovom tržištu su poslovne banke i druge finansijske institucije.
Na tržištu kapitala trguje se kapitalom odnosno hartijama od vrednosti sa rokom dospeća dužim od jedne godina. Dakle reč je o trgovini dugoročnim hartijama od vrednosti instrumentima duga i vlasničkim instrumentima.Još jedna podela sa aspekta vrste finansijskih instrumenata kojima se trguje na finansijskim tržištima obuhvata:

• Tržište novca – gde se trguje kratkoročnim finansijskim instrumentima,
• Tržište kapitala – gde se trguje dugoročnim finansijskim instrumentima (obveznice akcije)
• Devizno tržište – na kome se trguje devizama i
• Tržište finansijskih derivata – na kome se trguje različitim finansijskim derivatima (fjučersima i opcijama).