Fiskalana politika

Fiskalna politika – UVOD

Fiskalna politika predstavlja oblikovanje poreza i javnih rashoda s ciljem da se ublaži jaz privrednih ciklusa, da se doprinese održavanju ekonomije pune zaposlenosti, oslobođene od inflacije i deflacije. Upotreba fiskalnih prihoda (poreza, doprinosa, carina, taksa i sl.) i budžetskih rashoda mora se vršiti u pravcu i na načim ostvarivanja ciljeva i zadataka makroekonomske politike (ubrzani privredni razvoj, konkurentska sposobnost privrede, puna zaposlenost, porast životnog standarda stanovništva).
Fiskalna politika se bavi načinima prikupljanja novca u državnu blagajnu i njegovog trošenja.
Sastoji se od porezne politike i politike javnih rashoda. Pojam politika potiče od grčke reči polis – država, tj. reči politikos – državni, javni, građanski. Politika je delatnost vezana za upravljanje odnosno rukovođenje državom. Pojam fiskalan potiče od latinske reči fiskus, koja označava državnu blagajnu i pravnu osobu koja je nosilac imovinskih prava i zastupa je u svim njenim imovinsko – pravnim odnosima.

Funkcije fiskalne politike

Osnovne funkcije fiskalne politike mogu se formulisati na sledeći način:
• stabilizaciona funkcija-nosioci fiskalne politike nastoje da njenim instrumentima obezbede privrednu stabilnost kao osnovu za neometano obavljanje ekonomskih aktivnosti;
• alokativna funkcija-fiskalnom politikom i njenim instrumentima odnosno politikom javnih prihoda i javnih rashoda utiče se na odluke privrednih subjekata u vezi sa alokacijom oskudnih resursa na različite delatnosti;
• redistributivna funkcija-fiskalna politika obezbeđuje neometano snabdevanje javnim dobrima, odvijanje javne potrošnje i transfer sredstava prema ugroženim delovima stanovništva.
Ciljevi i instrumenti fiskalne (javne) politike

Fiskalna politika je deo ekonomske politike i od ostalih oblasti se razlikuje po svojim instrumentima. Ona predstavlja politiku javnih prihoda i rashoda. Primarna funkcija fiskalnog sistema je da obezbedi javne prihode za finansiranje javnih rashoda. Osim te ona ima i druge funkcije u cilju postizanja određenih ekonomskih i drugih društvenih ciljeva.
Masgrejev je nefiskalne funkcije poreza kojim se vrši intervencija države podelio na:
• Alokativnu funkciju: porezima se postižu efekti usmeravanja ili alokacije resursa odvraćanjem ili podsticanjem nekih aktivnosti;
• Redistributivnu funkciju: primenom određenih metoda oporezivanja se ostvaruje preraspodela nacionalnog dohotka;
• Stabilizacionu funkciju: smanjenje ili povećanje poreza utiče na ponudu, tražnju, zaposlenost, cene…

Ciljevi

Među najvažnije ciljeve fiskalne politike spadaju:
• Uticaj na nivo realnog bruto domaćeg proizvoda i stimulisanje ekonomskog rasta;
• Uticaj na nivo zaposlenosti;
• Ostvarivanje društveno prihvatljive jednakosti u raspodeli dohotka i bogatstva date zajednice;
• Kontrola inflacije.

Fiskalna politika ima svoje globalne i specifične ciljeve.
Globalni ciljevi fiskalne politike su:
-privredni rast i razvoj kroz prospešivanje rasta društvenog proizvoda;
-ekonomska ravnoteža i stabilnost cena;
-pravednija raspodela dohotka.

Specifični ciljevi fiskalne politike su:
-finansiranje ponude javnih dobara i usluga;
-ravnomernija socijalna raspodela javne potrošnje;
-stabilizaciona funkcija (kroz rast bruto društvenog proizvoda, rast zaposlenosti i stabilne cene);
-strukturno – razvojna funkcija.