Fluktuacija

Fluktuacija je pre svega kompleksna organizaciona, ekonomska ali i psihološka pojava koja manifestuje prilagođenost radnika poslu i organizaciji u kojoj radi.
Njen nastanak je najčešće vezan za uticaj različitih faktora kao što su društveni, ekonomski, tehnološki i psihološki. Ponekad ima i povoljne efekte, ali su posledice najčešće pogubne i negativne za organizaciju i izvršavanje tehnoloških zadataka.
Fluktuacija radnika može biti dobar indikator opšteg stanja u radnoj organizaciji. Ukoliko su u organizaciji dobri uslovi za rad, dobri međuljudski odnosi, visina ličnog dohotka, dobra organizacija rada i raspodela prema rad, dobro efikasno radničko samoupravljanje, sigurno je da će fluktuacija biti niska i obrnuto.

1.Pojam i definicija organizacione strukture

Fluktuacija predstavlja značajan problem za poslodavce zbog visokih troškova koji su s njom povezani. Zbog toga industrijski i organizacijski psiholoziveć više od 30 godina nastoje istražiti i objasniti zašto ljudi napuštaju svoj posao.
Fluktuacija zaposlenih je složena psihološka i društvena pojava,uzrokovana spletom socijalnih, ekonomskih, tehnoloških, psiholoških i drugih faktora i okolnosti.
1.1. Definicija fluktuacije
Fluktuacija zaposlenih (engl. Employee turnover), kao namerno ili neizbežno kretanje zaposlenih iz organizacije,
Odnosno svaki trajni odlazak zaposlenih iz organizacije uzrokovan sopstvenom ili voljom organizacije, problem je s kojim se svakodnevno susreće svaki deo za ljudske potencijale. Kontrolisanje fluktuacije tj. kontrolisano smanjivanje ili povećanje priliva ili odliva zaposlenih, važno je zbog njenih negativnih posledica, kao što su gubitak stručnosti, troškovi novog zapošljavanja i obučavanja, smanjenje efikasnosti i efektivnosti te takođe smanjeno poverenje od strane klijenata, što za posledicu ima smanjenje profitabilnosti i smanjenje vrednosti organizacije.

1.2. Uzroci fluktuacije
Prvi korak u bavljenju fluktuacijom svakako je upoznavanje i razumevanje razloga koji dovode do fluktuacije. Uzroci fluktuacije mogu biti opšti i posebni.
Kao opšti uzrok spominju se najčešće ljudski odnosi i klima u organizaciji. Dobri ljudski odnosi dolaze do izražaja već kod samog prijema radnika ili službenika u preduzeću, zatim u brizi oko njih da im se boravak u preduzeću učini ugodnim kao i da se što pre i što temeljnije upute u posao kako bi ostvarili što veće učinke u vlastitom interesu i u interesu preduzeća. Ti odnosi trebaju približiti radnika preduzeću i njegovom kolektivu kako bi svoj interes identifikovao s onim u organizaciji jer će u tom slučajui svoju volju i znanje staviti u službu organizacije.
Prvi korak u bavljenju fluktuacijom svakako je upoznavanje i razumevanje razloga koji dovode do fluktuacije.
Uzroci fluktuacije mogu biti :
1. opšti i
2. posebni.
Kao opšti uzrok spominju se najčešće ljudski odnosi i klima u organizaciji. Dobri ljudski odnosi dolaze do izražaja već kod samog prijema radnika ili službenika u preduzeću, zatim u brizi oko njih da im se boravak u preduzeću učini ugodnim .

Uzroci posebne prirode za fluktuaciju radne snage vrlo su različiti.Najčešći uzroci fluktuacije jesu:

•slabo nagrađivanje i nedovoljna stimulacija radnika
•slaba ili nepravedna kategorizacija radnika i analitička procena radnog mesta
• velika udaljenost od radnog mesta
•nepovoljno radno vreme (česte noćne smene)
•slabe higijenske prilike (prašina, buka, slabo osvetljenje, vlaga i sl.) i zakoni zaštite na radu (velika opasnost i veliki broj nezgoda).
•u samom radniku (nedisciplina, sklonost piću, svadljivost i dr.)
•atraktivne alternative u drugim organizacijama

Mnogo je razloga zbog kojih zaposlenici napuštaju organizacije. Najjednostavnija podela razloga fluktuacije je na push(engll. gurati) i pull (engl. povlačiti) Push su oni koji „guraju“ zaposlene iz organizacije dok su pull oni koji „vuku“ zaposlene iz organizacije kao npr. bolji uslovi rada i plaća u drugoj organizaciji.

Uzroke fluktuacije, prema Bahtijarević-Šiber, deli na društveno-ekonomske, organizacijske i posebne faktore. Društveno-ekonomski faktori su oni koji su posledica makroekonomske situacije u nekoj zemlji i kulturi društva ,različite vrednosti i pravila poslovanja organizacija, dok su lični oni koji proizlaze iz ličnosti pojedinca.
Kao društveno-ekonomske faktore fluktuacije navodi opšte ekonomske uslove, uslove na tržištu rada, stopu nezaposlenosti te informacije o alternativnim poslovima. Fluktuacija, a tako i razlozi za fluktuaciju, zavise o opštim ekonomskim uslovima. Za vreme recesije poslodavci su primorani smanjivanju broj zaposlenih, dok su radnici manje kritični prema stabilnim radnim mestima. U uslovima ekspanzije tržišta poslodavci imaju potrebe za novim zaposlenima, a zaposleni više prilika za pronalaženje optimalnog zaposlenja. Iz toga proizlazi očigledna veza između fluktuacije i nivoa (ne)zaposlenosti –kako nezaposlenost raste, tako fluktuacija pada.