Hasanaginica

U drugoj polovini XVIII veka učeni italijanski opat i prirodnjak Alberto Fortis (1741–1803) putovao je po Dalmaciji u želji da sazna što više o ljudima i njihovim običajima na ovom području. Na ovom putovanju beležio je sve njemu interesantne pesme i priče, među kojima je i naša, svetski poznata i jedna od najlepših narodnih pesama našeg područja – ”Hasanaginica”. Sva sakupljena dela objavio je u svom delu ”Put po Dalmaciji” na italijanskom jeziku (”Viaggio in Dalmazia”). Fortis je ”Hasanaginicu” zapisao na srpskom jeziku, po ondašnjem pravopisu, latinicom dalmatinskih pisaca.
Od izdavanja ”Hasanaginice”,1774. godine u Veneciji, ne prestaje interesovanje istraživača za ovu pesmu u celoj Evropi. Naša usmena poezija je s baladom ”Hasanaginica” dobila evropski nivo u književnim krugovima. Nijedna naša narodna pesma nije dobila toliki prostor u književnoj kritici, kao ova balada. Napisano je mnogo studija, komentara i analiza, počevši od studija Kamile Lucerne do Getea. Prerada pesme od strane Getea izazvala je mnoge polemike, pa se zbog toga i tragalo za originalom pesme.