Informatika (I deo)

1.1 -Informatika i društvene promene-
-Brz razvoj ljudskog društva  i znanja je uslovio razvoj naučno-tehničkih i tehnoloških procesa. Promene u poslovanju ističu u prvi plan komuniciranje, radi  povezivanja svih elemenata sistema i okruženja. I samim tim razvijene zemlje ulaze u tzv. informatičko društvo , koje se razlikuje od industrijskog društva. Pronalaskom kompjutera čovekov misaoni proces se iskazuje preko informacionih sadržaja.
Danas su informacije kroz nauku, inovacije, transfer tehnologije, ’’know how’’(znati kako) i ’’show how’’ (pokazati kako) vrlo značajna komponenta razvoja privrede. Korišćenje informacione tehnologije bitno smanjuje troškove proizvodnje, povećava konkurentnost i profit preduzeća..
Najznačajniji informacioni sistemi su oni u sferi upravljanja proizvodnjom u preduzećima. Najbrži rast informacione tehnologije je  u industriji mikrokompjutera i razvoj softverske podrške.
1.2 –Definicija i osobine informacije-
-Teorija informacije je danas razvijena kao posebna nauka , koja se uspešno primenjuje u filozofiji, matematici, prirodnim i tehničkim naukama, socijalno-ekonomskim naukama, biologiji, medicini…
Spoljni svet deluje na čoveka preko njegovih čulnih organa, i oni mu daju informaciju o onome što se događa u okolini.Dobijena informacija se obrađuje u nervnom sistemu i mozgu čoveka. Nakon odgovarajućeg izbora, prikupljanja i obrade, informacije se koriste od strane čoveka, za neposredno delovanje čoveka na okolinu, i tako se čovekova okolina pojavljuje kao izvor informacija, a takođe i kao primalac informacije i dejstava.
Primena kompjutera je uslovila proširivanje mogućnosti čovečijeg mozga pri oceni situacije, donošenju odluka, merenju, kontroli i upravljanju.
Osnovne teorije informacije je izložio amertički inženjer i matematičar Klod Elvud Šenon u svojim radovima 1948. i 1949.. Pošto je Šenona posebno interesovao problem komunikacije, on je zaključio da je pri komuniciranju najvažnije da se od odašiljača do primaoca prenese određena količina nečeg nepoznatog primaocu.
Informacija( lat. Informatio) označava pojmove: proučavanje, upustvo, obaveštavanje , obaveštenje.
-’’Informacijom se naziva onoga što razmenjujemo sa spoljnim svetom dok mu se prilagođavamo i dok utičemo na njega svojim prilagođavanjem. Proces primanja i korišćenja informacija je proces našeg prilagođavanja slučajnostima spoljne okoline i našeg  nastojanja da u toj okolini delotvorno živimo’’-N. Viner.
-’’Kao što je entorpija mera dezorganizacije, tako je informacija, koja se predaje nizom signala, mera organizacije.’’-N. Viner.
Entropija i informacija su osnovne informacione veličine. Pojam entropije-je usko povezan sa pojmom verovatnoće. Entropija predstavlja prirodnu težnju svakog realnog sistema da dođe u stanje nejveće verovatnoće, a to stanje odgovara potpunom haosu, koji bi nastao zbog njegove totalne neorganizovanosti.
Informacija je suprotno od entropije , ona je mera za red, tj. organizovanost sistema.Prema Vinera i Šenonu-informaciija je nešto što ukida ili smanjuje neodređenost sistema, odnosno, smanjuje neizvesnost promena.