Značajna zbog istorijskih i kulturnih znamenitosti, a zanimljiva zbog jedinstvenih pejzaža i
fantastične hrane i vina, Toskana je idealna turistička destinacija za ljubitelje umetnosti koji
pri tom vole da uživaju i u sporom ritmu countryside i vinskog turizma.

Toskana i Kina kao turističke destinacije

kuhinje je jednostavnost. Najbolji primer za to je tradicionalna supa ribolita, što u bukvalnom
prevodu znači „obareno“.

U njenom sastavu je sveže, vrlo jeftino povrće – mahunarke, šargarepa, kupus, toskanski kelj
cavolo nero i komadići hleba. Za ljubitelje mesa preporuka je florentinski stek; pravi se od
kvalitetnog chianina govečeta koje se uzgaja u istoimenoj dolini koja se prostire u
provincijama Areco i Sijena u Toskani i provincijama Peruđa i Terni u Umbriji.

Paste ne predstavljaju specifično obeležje Toskane, ali se ovde, kao i u celoj Italiji, dobijaju
uvek sveže, uglavnom su domaće proizvodnje i sa standardno kvalitetnim sastojcima.

Ako želite lokalni dezert, naručite panforte, kolač sa voćem i orasima, ili ricciarelli,
tradicionalni kolač koji se u Sijeni pravio još u XIV veku, a danas je, nešto modifikovan, to
biskvit od belanaca, badema i šećera. A ukoliko vaš izbor bude nešto od internacionalnih jela,
takođe nećete pogrešiti.

Jer, šta god da odaberete, ne zaboravite, u hrani se u Toskani uživa sporo, a čaša lokalnog
vina je praktično obavezujuća.

Toskanska sela neverovatno su živopisna. Sa fasadama u pastelnim tonovima i muškatlama
na prozorima divan su ambijent za odmor uz makijato u nekoj od lokalnih kafeterija.

U tradicionalnim piljarama ovde se na jednom mestu mogu naći kvalitetne pršute, maslinova
ulja, paste, sirevi i, naravno, mnoštvo lokalnih etiketa vina... U Toskani je, inače, vrlo
razvijen agroturizam, pa je idealno vreme za posetu između sredine maja i sredine oktobra.

Kulturne znamenitosti

Značajnih gradova u Toskani je i previše da bi se kvalitetno obišli tokom jednog
sedmodnevnog boravka.

Za Firencu, kolevku renesanse i njene muzeje, potrebno je izdvojiti bar nekoliko dana jer je
prepuna istorijskih i kulturnih spomenika. Šetajući gradom sretaćete ih na svakom koraku,
tako da ćete imati utisak kao da ste u jednom velikom muzeju renesanse na otvorenom.

Od manje zahtevnih gradova za obilazak naša preporuka je Areco, južno pozicioniran od
Firence, čija je netaknuta autentičnost navela Roberta Benjinija da ovde snimi film Život je
lep.

Poseban doživljaj je i obilazak Sijene, univerzitetskog grada čije je građevine koje se nalaze
na velelepnom trgu u centru zaštitio UNESCO. A pri obilasku Toskane ne sme se propustiti
ni autentični stari grad San Gimignano, čuven po arhitekturi, naročito po četrnaest kula zbog
kojih se, budući da je pozicioniran na brdu, vidi sa velike udaljenosti.

U uskim uličicama koje vijugaju između kamenih kuća gotovo na svakom koraku naići ćete
na vinoteku ili malu radnju delikatesne hrane (tu možete kupiti, na primer, jedan fantastični

Toskana i Kina kao turističke destinacije

brunello di Montalcino iz 1997. za 30 evra). Kuriozitet toskanske oblasti su divlje svinje.
Naći ćete je prepariranu u mnogim mesarama; možete skoro u svakoj prodavnici hrane kupiti
suhomesnate proizvode napravljene od njenog mesa; za njenu njušku ćete se uhvatiti na u
bronzi izlivenom primerku u centru Firence, kako biste se u ovaj grad ponovo vratili. A ako
imate malo sreće, kao autor ovih redova, zateći ćete je kako lenjo leži na seoskom putu kojim
vozite. Zapravo, trenuci sreće nastupili su tek kada se jednako nezainteresovano i lenjo sa
njega pomerila...

Fenomen supertoskanskih vina nastao je sedamdesetih godina prošlog veka. Sam naziv
supertoskanska ne znači da je reč o vinima super kvaliteta, već da su proizvedena van Chianti
zone, ili da su proizvedena mešanjem sorti (kaberne sovinjona, merloa, siraha, kaberne
frana), što inače nije u skladu sa zahtevima za klasifikaciju DOC Chianti. Iako se ova vina
razlikuju od proizvođača do proizvođača, ono što im je zajedničko jeste njihova visoka cena
u odnosu na ostala u regiji. Najpoznatija supertoskanska vina, kao što su Sassiscaia i Solaia,
mogu izazvati ljubitelje vina da potrošite i više od 200 dolara po flaši.

Turistička industrija - Vodič za pomoć pri izboru toskanskih vina

Italijanski klasifikacioni sistem ima četiri kategorije vina: dve potpadaju pod kategoriju
kvaliteta EU - vino proizvedeno u određenom regionu (QWPSR) – i to su vina višeg
kvaliteta, dok se vina lošijeg kvaliteta svrstavaju u dve kategorije stonog vina.

Stono vino

Vino da Tavola (VDT) - Oznaka obično ukazuje na to da je reč o osnovnom vinu,
namenjenom za lokalnu, svakodnevnu potrošnju. Indicazione geografica tipica (IGT) -
Označava vino nastalo u više specifičnih regiona u Italiji. Ova oznaka je nastala 1992. godine
i odnosila se na vina koja su smatrana za kvalitetnija nego stona, ali koja ipak nisu u skladu
sa strogim zakonima u određenoj regiji. Pre nego što je stvoren IGT, supertoskanska vina,
kao što je Tignanello, bila su označena kao Vino da Tavola.

Denominazione di Origine Controllata (DOC)

Denominazione di Origine Controllata E Garantita (DOCG) I DOC i DOCG oznake odnose
se na vina koja dolaze iz zona specifičnijih od onih u IGT kategoriji, a dozvoljene sorte
grožđa preciznije su definisane. DOC sistem ustanovljen je 1963. godine, sa ciljem da se
utvrdi način prepoznavanja kvaliteta proizvoda. Glavni kriterijum za selekciju između DOC i
DOCG kategorija jeste prolaz na slepom testu za kvalitet, a radi potvrde strogih zakonskih
zahteva. DOCG kategorizacija, između ostalog, ograničava proizvodnju grožđa po hektaru i
minimum nivoa prirodnog alkohola.

Kina

Kina, ili zvanično Narodna Republika Kina (mand.

中华人民共和国

, pin. Zhōnghuá Rénmín

Gònghéguó), poznata i kao kontinentalna Kina, država je u istočnoj Aziji.[13] NR Kina ima