Универзитет у Београду
Крининалистичко полицијска академија
Командна одговорност
- семинарски рад-
Професор:
Студент
:
Доцент др Ивана Бодрожић Александра Радисављевић 2Г1/0084/17
Београд, 2017. године
САДРЖАЈ:
1. Увод.............................................................................................................................2
2. Појам командне одговорности..................................................................................3
3. Правна природа командне одговорности.................................................................4
4. Карактеристике командне одговорности.................................................................6
4.1.
Однос надређени-подређени.........................................................................6
5. Командна одговорност у српском законодавству...................................................9
6. Командна одговорност у статуту Међунардно кривичног суда..........................11
7. Закључак....................................................................................................................1
4
8. Литература ...............................................................................................................16
1
2. ПОЈАМ КОМАНДНЕ ОДГОВОРНОСТИ
Иако се чини да појам командне одговорности није споран, у литератури, па и у
пракси, присутно је да ни одређени део стручне, па и велики део шире јавности не
зна, у довољној мери, шта подразумева командна одговорност у оном смислу речи у
којем се она употребљава у стручној литератури и судској пракси.
Појам командна одговорност развио се из концепта „одговорног командовања“ који је
био укључен у ране конвенције о хуманитарном праву. Пре свега ту треба поменути
Хашке конвенције о законима и обичајима ратовања на копну из 1889. године и
Хашка конвенција о придржавању закона и обичаја ратовања на копну из 1907.
године, те Правилник 37. о придржавању закона и обичаја рата на копну, који је
додатак претходно наведеној конвенцији. Управо одговорно командовање је
надређеној особи доделило дужност да створи услове да би његови подређени могли
поступати у складу са међународним правом.
Појам командне одговорности упућује да се ради о одговорности онога који
командује, оне особе која има моћ да усмерава и контролише деловање одређеног
круга људи, својих подређених, који над њима има наредбдована овлашћења.
Из наведеног, видљиво је да је један од централних појмова командне одговорности
командовање, односно заповедање. Командовање или заповедање представља усмено,
писмено или знаковима издат захтев или налог подређеном, утемељен на закону или
службеним прописима, којим се јасно приказује понашање које се захтева од
подређеног. Дакле, командант, односно надређени је одговоран за издавање
законитих наредби. Издавање незаконитих наредби повлачи одговорност команданта,
али не онај облик одговорности, односно командну одговорност. Међутим, командант
се може позвати на одговорност и када није издао незаконито наређење, када није
директно учествовао у почињењу злочина, већ не предузима мере које може
предузети, које му намеће међународно право, како би спречио подређене да почине
злочине или да их казни за почињене злочине. Дакле, одговорно командовање, поред
обавезе на законито издавање наредби, обухвата и обавезу контролисања подређених,
надзора над њима. Управо овде долази до тзв. индиректне командне одговорности,
када надређени не конзумира своју функцију контролисања и усмеравања својих
подређених.
3
Командант је одговоран за своје нечињење, за свој пропуст, за своје тешко
занемаривање дужности и обавеза које му намеће међународно право. Он је носилац
гарантне функције у односу на цивиле, ратне заробљенике и друго. Претходно
наведене радње чине суштину појма командна одговорност. Из наведеног извлачи се
следећи закључак, а то је да појам командна одговорност обухвата три аспекта.
Први аспект, који предстваља појам командне одговорности у најширем смислу,
обухвата одговорност команданта који је издао наредбу за почињење злочина или на
неки други начин учествовао у директном почињењу злочина. Дакле, ради се о
директној командној одговорности. У кривичноправном смислу надређени се третира
као учинилац или саучесник у кривичном делу, те се у том смислу ради о тзв.
директној командној одговорности.
Други аспект обухвата одговорност надређеног који није предузео мере да спречи
почињење злочина, и трећи аспект који обухвата одговорност надређеног који није
предузео мере да казни починиоца злочина.
3. ПРАВНА ПРИРОДА КОМАНДНЕ ОДГОВОРНОСТИ
О комплексном карактеру овог облика одговорности сведочи и вишеструко
терминолошко одређење командне одговорности које се креће од одговорности
надређеног, преко посредне одговорности надређеног до одговорности за пропуст,
као и диференцијација између генералне командне одговорности и командне
одговорности
stricto sensu
.
1
Командна одговорност изражава се у два облика. Први
облик представља издавање наређења надређеног подређенима која се односе на
кршења норми међународног права. Други облик одговорности представља се као
командна одговорност
stricto sensu
. Овај облик одговорности се такође подваја на
генералну командну одговорност и кривичну командну одговорност.
2
Природу командне одговорности опредељује неколико тачака. То су, на првом месту,
права и дужности надређеног, однос између надређеног и подређеног, сазнање или
околности које омогућавају сазнање о извршеном делу или припреми дела, те однос
између наступеле последице кривичног дела и пропуштања надређеног у условима у
1
Г., Ђорђевић,
Одговорност за међународна кривична дела
, Ниш, 2014, стр. 254
2
Исто
4
