Kontrola

Uvod

Kontrola poslovanja preduzeća  je završna  faza procesa upravljanja, kojom se obezbeđuje da ostvareni rezultati poslovanja preduzeća odgovaraju planiranim. Svodi se na upoređivanje planiranih i ostvarenih rezultata. Ukoliko dođe do odstupanja između ostvarenih i planiranih rezultata, menadžeri moraju preduzeti korektivne akcije. Kontrola dolazi do izražaja u momentu kada postupci planiranja nisu u potpunosti izvodljivi.Ona se odnosi na sve organizacione nivoe preduzeća, počev od kontrolisanja poslovanja preduzeća kao celine, pa sve do kontrolisanja pojedinačnih elemenata i aktivnosti.
Proces kontrole sastoji se od četiri međusobno povezane faze :
•    Utvrđivanje standarda i metoda za merenje rezultata ,
•    Merenje rezultata i performansi organizacije ,
•    Upoređenje ostvarenih sa utvrđenim standardima , i
•    Preduzimanje menadžerskih postupaka.
Menadžerima su potrebne informacije za praćenja poslovnih rezultata i za kontrolu aktivnosti organizacije. Menadžment informacioni sistem (MIS) je sistem koji menadžmentu redovno pruža potrebne informacije. On akcenat stavlja na pružanje informacija menadžerima, a ne samo na dostavljanje podataka. MIS prikuplja podatke i pretvara ih u relevantne informacije koje menadžeri mogu da koriste pri donošenju brojnih odluka..

1.    Pojam kontrole
Kontrola je faza procesa menadžmenta u kojoj se poredi ostvareno sa planiranim. Ukoliko ostvarenja pokažu odstupanja u odnosu na plan,preduzimaju se korektivne akcije. Svrha kontrole je da omoguci otkrivanje odstupanja u što ranijoj fazi i njihovo otklanjanje pre završetka sekvence planiranih akcija. Predmet kontrole su ciljevi, odnosno, njihovo ostvarenja. Naime,ciljevi su standard kontrole. Učestalost kontrole zavisi od delatnosti peduzeća, poslovnog modela i vrste kontrole. Pored izbora predmeta i ucestalosti kontrole, jedan od glavnih problema sprovodjenja kontrole je baza poredjenja. Pojam „kontrole“ obicno ima negativno značenje pošto ugrožava diskreciju pojedinca ili grupe u donošenju odluka. Striktna kontrola utice na pad efikasnosti pošto sputava kreativnost. Međutim nedovoljno kontrola dovodi do neefikasnosti u ispunjenju definisanih ciljeva, konfuzije i haosa. Kontrola predstavnja sistem, sistem kontrole mora biti eksplicitan i kodifikovan. Kontrola funkcioniše po birokratskom modelu čije su osnovne karakteristike: centralizacija, hijerarhija, formalizacija i specijalizacija. Nov model kontrole afirmiše holistički pristup, decentralizaciju, espertizu i integraciju. Ključni resurs za kontrolu predstavljaju informacije. Oko 80% smetnji u funkcionisanju nastaje usled neadekvatnog komuniciranja, a to je posledica nedovoljnog broja potrebnih i/ili prevelikog broja nepotrebnih informacija.

2. Sistem kontrole
Sistem kontrole se može sagledati uvidom u:
1)    Osnovne elemente
2)    Vrste kontrole
3)    Principi kontrole
Elementi kontrole
Kontrola predstavlja složen proces, odnosno „sistematičan način da planski ciljevi postanu standardi kontrole, da se definiše povratna sprega, da seorede stvarni rezultati sa predhodno definisanim standardima, da se odrede veličina i značaj odstupanja, ako i da se preduzmu odgovarajuce akcije kojima se koriste svi raspoloživi resursi na efektivan i efikasan način kako bi se ostvarili ciljevi“. Ovaj proces je definisan u cetiri faze:
1)    Definisanje standarda i metoda merenja rezultata
2)    Merenje rezultata
3)    Poredjenje rezultata sa standardima
4)    Preduzimanje korektivne akcije