Kreditni proces

Kredit je aranžman u kojem u kome se zajmodavac , najčešće banka, daje novac ili imovinu zajmopricu, a zajmopriac se obavezuje na povrat novca ili imovine, obično zajedno sa kamatama, u nekom budućem trenutku i zo na vreme.

Drugim rečima, kredit je metoda pozajmljivanja novca ili resursa koji je legalan, formalan i dostupan široj grupi ljudi koji se ne poznaju.

Obezbeđeni resursi mogu biti finansijski (ugovor o zajmu), ili u vidu dobara ili usluga (korisnički kredit). Kredit obihvata bilo koji oblik odloženog plaćanja.

Kredit daje kreditor, koji se takođe naziva i zajmodavac, a prihvata dužnik, koji se takođe naziva zajmoprimac.

Bankarski kredit:

Kada banka da kredit, ona efektivno duguje novac sebi, Ako banka dozvoli previše kredita (onim zajmoprimcima koji nisu u mogućnosti da taj kredit vrate), banka će postati ne solventna, imaće veće obaveze od potraživanja. Materijalno je beznačajna činjenica da banka ni u jednom trenutku nije imal novac za pozajmicu – licenca banke dozvoljava banci da izda kredit – ili ono što je bitno je da su ukupna potraživanja banke budu veća od njenih obaveza i da ona drži dovoljno likvidne aktive – kao što je gotovinski novac – da ispuni svoje obaveze prema dužnicima. Ukoliko to ne uradi ona je izložena riziku stečaja.

Postoje dva glavna oblika privatnog kredita koje banke odobravaju; neobezbeđeni kredit (bez garancija) kao što su potrošačke kreditne kartice i male neobezbeđene kartice i obezbeđeni kreditim (sa garancijom) za koje se tipično garantuje samim predmetom kupovine novcem od kredita (kuća, automobil, čamac i td.). Da bi smanjile izloženost riziku da ne dobiju svoj novac nazad (neisplaćivanje kredita), banke obično odobravaju velike kredite onima koje smatraju krditno sposobnim, ali zahtevaju takođe garantno obezbeđenje; nešto što je iste vrednosti kao pozajmica, a što će biti preneto na banku ukoliko zajmoprimalac ne ispuni uslove vraćanje kredita.