Kritični faktori uspeha

DEFINISANJE I CILJ PLANIRANJA POJAM PLANIRANJA

Funkcija planiranja obuhvata aktivnosti utvrđivanja ciljeva tekućeg poslovanja i razvoja, zatim predviđanja i definisanja budućih zadataka, kao i uslova u kojima treba da se izvršavaju zadaci i ostvaruju ciljevi.Planiranje predstavlja osnovu za obavljanje ostalih menadžerskih aktivnosti kao što su:
1)organizovanje,
2)zapošljavanje,
3)uticanje i
4)kontrolisanje.
Obavljanje navedenih ostalih funkcija menadžmenta zavisi od kvaliteta donesenih planskih odluka.Planiranjem se koncipiraju aktivnosti preduzeća tako da vode u pravcu ostvarenja njegovih ciljeva.Planske odluke se, prema tome, moraju donositi unapred, a one se odnose na poslove koje treba uraditi, zatim na to kada treba da se urade ti poslovi, kao i na to ko treba da uradi date poslove.Menadžeri koriste planove i kao standarde poslovanja, koji su im neophodni za kontrolisanje poslovanja preduzeća, upoređivanjem onoga što se desilo sa onim što je trebalo da se desi.Proces planiranja obuhvata kako donošenje planskih odluka, tako i utvrđivanje upravljačkih mera u pravcu izvršavanja planiranih zadataka, odnosno ostvarivanja ciljeva preduzeća.Planske odluke mogu se donositi na osnovu:
– analize i kritičke ocene poslovanja preduzeća u prošlosti, i
– predviđanja uslova poslovanja u budućem periodu.
Funkcija planiranja predstavlja veoma složenu aktivnost menadžmenta, koja se sastoji iz više oblika planskih odluka, i to:
– utvrđivanja ciljeva poslovanja preduzeća,
– izbora poslovne politike,
– utvrđivanja strategije,
– donošenja programa i
– izrade planova.
Planiranje je primarna faza procesa upravljanja, koja omogućuje menadžmentu da sa više pouzdanosti koordinira poslovanje preduzeća i da iznenađenja koja ga očekuju iz okruženja svede na što je moguće manju meru.Proces planiranja obezbeđuje menadžmentu odgovarajući etalon za kontrolu poslovanja preduzeća.Planiranje je primarna funkcija menadžmenta koja obuhvata aktivnosti donošenja odluka o ciljevima, politikama, strategijama, programima i planovima, kojima se omogućuje usmeravanje i prilagođavanje poslovanja preduzeća u kontinuelnom procesu privređivanja.

SADRŽAJ PROCESA PLANIRANJA

Proces planiranja predstavlja sistematizovano sagledavanje budućih aktivnosti preduzeća, kako bi se pripremile odgovarajuće mere za akcije u sadašnjosti.Planiranje je kreativni proces, što podrazumeva stalno nastojanje preduzeća da usavršava svoje poslovanje i da se ne miri sa postojećim stanjem.Planiranje kao kontinuelni proces u okviru funkcije menadžmenta obuhvata aktivnosti donošenja i sprovođenja planskih odluka.Planiranjem se doprinosi poboljšanju položaja preduzeća na tržištu, jer je to svesna, usklađena i permanentna aktivnost menadžmenta usmerena na ostvarivanje poslovnog uspeha. Planitanjem menadžment može ne samo da sagleda postojeće probleme već i da uoči mogućnosti razvoja preduzeća.Pod poslovanjem preduzeća u ovom kontekstu podrazumevaju se planirani ciljevi i zadaci, zatim uslovi za njihovo ostvarivanje, kao i izvršioci pojedinih zadataka.Vreme za koje se donose planske odluke predstavlja dimenziju kojom se određuje budućnost poslovanja preduzeća.Stepen pouzdanosti planskih odluka uslovljen je mogućnošću planiranja da obezbedi kontrolu budućih događaja, kao i da omogući reagovanje preduzeća na pojave u budućnosti koje se ne mogu kontrolisati.Na osnovu saznanja do kojih se dolazi u okviru teorije planiranja, moguće je otklanjati smetnje koje se javljaju u procesu razvoja preduzeća.Planiranje je način da se poboljša sposobnost preduzeća da se suoči sa promenama – da izbegne opasnosti i da koristi mogućnosti koje promene sa sobom nose.Cilj planiranja nisu promene kao takve, već da se odabere što povoljniji način poslovanja i pravac razvoja preduzeća.Planiranjem se menadžment preduzeća usmerava da svojim aktivnostima inicira promene uslova poslovanja, ne dozvoljavajući da mu se te promene nametnu iz okruženja.S obzirom na to što se proces planiranja odnosi na buduće događaje u poslovanju, bitna determinanta planskih odluka jeste vremenski period za koji se predviđaju aktivnosti preduzeća.Kada se planske odluke vezuju sa vremenom za koje se donose, planiranje može biti kratkoročno, srednjoročno i dugoročno i operativno.Pri tome, kratkoročno planiranje odnosi se na godišnje periode, dok se srednjoročnim planiranjem obuhvata period od pet godina, a dugoročnim planiranjem se obuhvataju periodi deset ili dvadeset godina, da bi se operativnim planiranjem razrađivali godišnji zadaci na kraće vremenske periode (mesece, sedmice, dane).
Rezultat procesa planiranja izražava se u vidu
– planskih odluka,
– politika,
– strategija,
– programa i
– planova.