Kvalitativna obeležja stanovništva

SEMINARSKI RAD

SEMINARSKI RAD

TEMA

Kvalitativna obelezja stanovnistva

~ 

1

 ~

SEMINARSKI RAD

SADRŽAJ

UVOD............................................................................................................................2
1.Analiza demografskih struktura..................................................................................4
2.Povezanost između kretanja stanovništva i demografskih struktura...........................5
3.Faktori koji utiču na demografsku strukturu...............................................................6
3.1.Polna  struktura stanovništva....................................................................................7
3.2.Starosna struktura stanovništva................................................................................9
3.3.Analiza starosne strukture......................................................................................10
4.Demografski proces starenja.....................................................................................11
4.1.Značaj starosne strukture za formiranje radne snage.............................................13
5.Ekonomska struktura stanovništva i radne snage......................................................15
5.1.Pokazatelji ekonomske aktivnosti stanovništva.....................................................17
ZAKLJUČAK..............................................................................................................19

~ 

2

 ~

SEMINARSKI RAD

ekonomskim   razvojem   socio   –   ekonomske   strukture   stanovništva   postaju 

kompleksnije, a time i njihova analiza komplikovanija. Socio – ekonomske strukture 

stanovništva odnose se na veoma širok krug i veliki broj karakteristika stanovništva, 

koje su u odeljku obeležja stanovništva sažeto definisane. Tamo je bilo govora i o 

njihovim klasifikacijama.

Intelektualne strukture stanovništva su relativno slabo izučavano područje u 

demografiji.   Od   struktura   analiziranih   na   nivou   stanovništva   treba   pomenuti,   pre 

svega, pismenost i školsku spremu ukupnog stanovništva, kvalifikacionu strukturu 

radne   snage,   dok   su   ostale   strukture   ispitivane   uglavnom   samo   parcijalno   (npr. 

kvocijent   inteligencije   stanovništva   i   njegovih   delova)   u   drugim   naukama,   što   je 

najčešće nedovoljno za demografiju.

U literaturi se zastupa mišljenje o postojanju teorijske kompleksne strukture 

stanovništva.   Metodološki   instrumentarij   ne   omogućuje   ispitivanje   kompleksne 

strukture. Zbog toga se u praksi pristupa izučavanju parcijalnih struktura. Pri tome 

istraživači   nastoje   da   u   jednom   pregledu   obuhvate   više   različitih   karakteristika 

(obeležja) stanovništva (aktivno stanovništvo prema zanimanju, polu, starosti itd.)

U   eksplikaciji   promena,   faktora   koji   na   njih   utiču,   njihove   uzajamne 

povezanosti i međuzavisnosti sa kretanjem stanovništva itd., demografija se koristi i 

saznanjima iz drugih nauka, a ona drugim naukama pruža svoj doprinos s obzirom na 

specifični metod koji upotrebljava pri istraživanju, kao i s obzirom na svoja vlastita 

saznanja o promenama u ukupnom stanovništvu. 

1.Analiza demografskih struktura

Najveći broj demografskih struktura odnosi se na kvalitativna obeležja. U vezi 

sa ovom činjenicom javlja se nekoliko posebnih problema. Jedan od značajnijih je 

problem   klasifikacije,   tj.   na   koji   način   izvršiti   razvrstavanje   pojedinaca   prema 

klasifikacionim grupama koje će biti podesne za analizu, a istovremeno svrsishodnim 

s  obzirom   na  postavljene  ciljeve   i   istraživanja,   s  obzirom   na  veličinu   skupa  i   na 

potrebe   statističke   obrade.   Pored   toga,   potrebno   je   da   su   definicije   obeležja   i 

klasifikacionih grupa naučno opravdane i standardizovane sa definicijama u drugim 

ispitivanjima (ovo povećava domet analize). Primenjene klasifikacije mogu se kod 

~ 

4

 ~

SEMINARSKI RAD

iste   karakteristike   razlikovati   po   broju   grupa   koje   se   koriste   u   obradi   (takozvane 

sažete i detaljne klasifikacione sheme). 

Promene   u   demografskim   strukturama   ispituju   se   na   osnovu   sukcesivnih 

istraživanja   (npr.   popisa   stanovništva).   Prilikom   analize   treba   imati   u   vidu   ovu 

činjenicu, posebno sa aspekta uporedivosti definicija i klasifikacija primenjenih u tim 

istraživanjima.

Sažete klasifikacione sheme primenjuju se u cilju dobijanja većih mogućnosti 

za uopštavanje. Prilikom tih uopštavanja analitičar bi mogao pogrešiti ako ne bi imao 

u   vidu   i   uže   grupe,   u   koje   su   raspoređeni   mnogi   mogući   modaliteti   ispoljavanja 

strukture. Na primer, primena klasifikacije po velikim grupama kod analize starosne 

strukture (omladina: 0 – 19 godina; sredovečni: 20 – 59; stari 60 i više) često je 

veoma   korisna,   ali   je   za   ispitivanje   fenomena   demografskih   procesa   starenja 

celishodno da se upoređuju i drugi pokazatelji, a ne samo procenti koji otpadaju na 

pomenute starosne grupe. Za pomenutu analizu starenja stanovništva biće značajno 

kakvi odnosi postoje između kontingenata omladine i starog stanovništva, da li je 

relativno veća grupa starijih ili mlađih sredovečnih i sl. 

1

Po mogućstvu, istraživanje struktura treba da se odnosi na što duži period 

posmatranja.   Tada   su   uopštavanja,   istrživanja   zakonomernosti   i   tendencija,   kao   i 

ocenjivanje budućih promena, naučno opravdaniji. 

2.Povezanost između kretanja stanovništva i demografskih 
struktura

Kada se diskutuje o ovom pitanju, onda se a priori prihvata pretpostavka da je 

u pitanju međuzavisnost i međusobna uslovljenost. Komponente kretanja stanovništva 

1

  Wertheimer – Baletić, A. (2000)  

Populacijska politika u zemljama s posttranzicijskim obilježjima 

razvoja stanovništva

~ 

5

 ~