UVOD
Међународно пословање подразумева све бизнис трансакције у које су укључене
двије или више земаља. Ове бизнис трансакције могу бити приватне или владине. У
случају приватних фирми, трансакција је мотивисана профитом, док трансакције влада
земаља често не фокусирају профит као основни мотив при обављању међународног
бизниса. Дакле, међународни бизнис, односно међународно пословање обухвата редовну
размену робе и услуга са државама у иностранству.
Међутим, међународно пословање не представља само промет материјалних добара
и непроизводних услуга, већ у одређеним случајевима представља инструмент
остваривања политичко – економских интереса појединих држава. У том домену,
многобројне земље закључују уговоре са другим ради трансфера одређених
интелектуалних права и уграђивања у свој систем.
Под Уговором о трансферу технологије се сматра уговор код ког давалац
технологије уступа право на коришћење интелектуалне својине, он такође
уступа и незаштићена права заједно са опремом и свим одговарајућим поступцима,
уз сва потребна знања и сву техничку помоћ. Корисник технологије се обавезује да за све
ово плати одређену накнаду.
Под предметом код трансфера технологије се сматрају сва преносива
права интелектуалне својине, патент, жиг, узорци, знање, искуство и други. Овај уговор
се сматра за двострано обавезан јер ствара обавезе и за једну и задругу страну. За
склапање овог уговора потребна је писмена сагласност воље. Кноw-Хоw је најважнији
предмет уговора о трансферу технологије. Ради се о скупу техничких и технолошких
знања и вјештина које се могу примјенити у индустријској и другој производњи. Битни
елементи кноw-хоw су трајност и преносивост новости итехничких права знања и
искустава. Пренос се врши уговором о лиценци. Под кноw-хоw мисли се и на
комерцијално знање. Кноw-хоw ужива граñанскоправну и кривично правну заштиту. ја
ових уговора обично ради о великим сумама новца.
Постоји неколико критеријума који утичу на одређивање врсте уговора. Ти
критеријуми могу да буду према времену, количини производа, начину употребе и
други. Они могу да буду неограничени и ограничени када се за критеријум узима време.
Што значи да стране које уговарају посао могу да то ураде на одређено време или
неодређено. Када је у питању количина производа ови уговори могу да буду такви да се
предвиди количина производа или да не постоји ограничење. Што се тиче начина
употребе могу да буду производна лиценца или продајна лиценца. Главна обавеза
даваоца технологије је да предмет уговора преда кориснику и да уз њега приложи сву
потребну документацију. А основна обавеза корисника је да предмет уговора
искоришћава на начин како је договорено, такође мора да обрати пажњу на уговорени рок
ЗНАЧАЈ И ПОЈАМ ТЕХНОЛОГИЈЕ И ЊЕНОГ ТРАНСФЕРА
Интезивна употреба технологије у савременој светској привреди доказ је њеног
фундаменталног значаја. Технологија је најдинамичнији фактор развоја, који мења
производне могућности и националну припадност производа у светској привреди. Ни
једанпроизводни процес не може се замислити без одговарајуче технологије. Због тога,
увек кад нема одговарајуће домаће технологије, она се увози из иностранства, а
квалитетнисопствени технолошки поступци продају се иностранству.
Овај промет технологије са иностранством (увоз и извоз) означава се појмом
трансфера технологије између земаља. Битно је колико је нека земља богата у гвожђу,
угљу, челику, опреми, девизама, па и радној снази, али је суштинско питање како их она
користи, односно какву технологију – начин производње – примењује.
Конкуретски положај произвођача у сопственој земљи, а посебно на спољним
тржиштима, зависи од тога колико тај произвођач (земља) уведе нових производа,
најприхватљивијих за потрошаче, и коликото раде брже од других произвођача (земаља).
Дакле, компаративна предност, и сам положај поједине земље у међународној подели
рада, зависе од трајне технолошке прогресивности, која је постала најважнији фактор
међународне специјализације и конкуренције. А развијене земље су давно прихватиле став
да је организовано знање и технологија, у корелацији с другим факторима развоја,
основни услов конкурентске борбе на међународним тржиштима. Технологија је типична
за савремену производњу. Њоме се тргује као и сваком другом робом. Она, у односу на
друге робе, има и неке специфичне карактеристике. За њено коришћење није довољно да
се, она само купи и плати, него су потребне трајне везе купаца и продаваца ради
Најновије технологије су: Нови материјали, биотехнологије, микропроцесори,
рачунари, телекомуникације и роботика. Сектор нових материјала обухвата био
материјале, високотемпературне суперпроводнике, нове керамичке материјале, легуре,
композитне материјале, танке дијамондске филмове, мембране, полимере. Сектор за
информатичку технологију обухвата проналаске везане са дигиталним, оптичким и
аналогним рачунарским хардвером и софтвером, те производњу и примену
полупроводника.
Биотехнологија је наука која себави (изучава) оплемењивање биљака и животиња и
производњу лекова за продужавање људског живота. Година 1980. Је пресудна за настанак
биотехнологије. Те године Врховни суд САД у спору ¨Диамонд¨ против ¨Цхацрабартy¨
одлучио је да једна бактерија која је, генетским инжењерингом подешена за разграћивање
сирове нафтеможе да се патентира, као и све што је под сунцем усавршио човек. Од тада
се признају патенти из области биотехнологије, односно генетике, а под заштитом су и
нове биљне сорте, људски генови, ДНК анализе. То је стимулисало научни рад у овој
облчасти и означило праву технолошку револуцију у медицини и судству.
МЕЂУНАРОДНИ УГОВОР О ТРАНСФЕРУ ТЕХНОЛОГИЈЕ
1. Појам уговора (међународног уговора) о трансферу технологије
Уговором о трансферу технологије сматра се такав уговор у којем давалац
технологије, уступа право на привредно искоришћавање права интелектуалне
својине (индустријске својине), као и незаштићених права заједно са опремом и
одговарајућим технолошким поступцима који су повезани са датим знањем и уз потребну
техничку помоћ одређеном привредном субјекту, односно кориснику технологије,
а који се обавезује да за то плати одређену накнаду. Као домаћи извори права, овог
уговора, појављује се више закона као што су:посебна област закона која се односи на
заштиту права интелектуалне својине (индустријске својине) и то: Закон о патентима,
Закон о жиговима, Закон о моделима и узорцима и Закон о географским ознакама
порекла, као и Закон о спољнотрговинском пословању.
1
Дуго времена се за уговоре о трансферу технологије користио термин из Закона о
облигационим односима -уговор о лиценци (глава XV. Закона о облигационим односима),
а у новије време се појављује термин "уговор о трансферу технологије".
2
Уобичајено је да се и у пракси и у науци у уговор о трансферу технологије
укључује и уговор о лиценци, тј. да је уговор о трансферу технологије шири појмовно, од
уговора о лиценци. Ово из разлога, што низ напред споменутих специјализованих закона
из области интелектуалне својине такође спадају у област трансфера технологије као што
су: патенти, жигови, узорци, модели, географске ознаке производа. Закон о
спољнотрговинском пословању, као специјализовани закон из области спољне трговине,
умjесто трансфера технологије има описан термин "прибављање и уступање права
индустријске својине и знања и искуства (кноw-хоw)".
3
Међународни уговор о трансферу технологије представља уговор у којем давалац
технологије уступа право на привредно искоришћавање права интелектуалне својине, као
и незаштићених права, заједно са опремом и технолошким поступцима, који су повезани
1
Сви ови закони су објављени у "Службеном листу СРЈ", бр. 15/95 и "Службени лист СРЈ", бр. 46/92.
2
Васиљевић др М, ибид, стр. 534.
3
Одељак VIII. наведеног Закона о спољнотрговинском пословању, чланови 53-57.
