Menadzment (pitanja i odgovori drugi modul)

MENADŽMENT
Pitanja I odgovori “DRUGI MODUL”

1. Definišite odluku I proces donočenja dluka.
– Donošenje odluka ili odlučivanje u menadžmentu je proces biranja između dve ili više alternativa.
Proces donošenja odluka možemo posmatrati kao skup od osam koraka: prepoznavanje problema, identifikovanje kriterijuma donošenja odluka, raspodelu pondera na kriterijume, razvijanje alternativa, analiziranje alternativa, izbor alternative, implementacija alternative i procena efektivnosti odluka.
2. Navedite i objasnite korake u procesu donošenja odluka!
– Proces donošenja odluka počinje nastankom problema, odnosno neslaganjem između postojećeg i željenog stanja stvari. Treba imati u vidu da je identifikacija problema subjektivna.
Onda kada menadžer identifikuje problem i kriterijum o odlučivanju mora biti identifikovan, odnosno menadžeri moraju da odrede šta je relevanto u donošenju odluke.
Nakon toga se vrši raspodela pondera na kriterijume. To znači da svaki kriterijum ima određen značaj.
Sledeći korak se odnosi na razvijanje alternativa, što podrazumeva da donosilac odluke definiše listu održivih alternativa za rešenje nastalih problema. Nakon identifikacije alternativa, prelazi se na kritičku analizu svake od njih. Rezultat te analize je izbor najbolje alternative.
Implementacija alternative odnosi se na realizaciju datih odluka
I na kraju, vrši se procena efektivnosti odluke kako bi se videlo da li je problem rešen.
3. Obrazložite pretpostavke racionalnog donošenja odluka.
– Pod pretpostavkom da je menadžersko odlučivanje recionalno podrazumevamo da su menadžeri dosledni pri izboru odluka i da maximalno doprinose uvećanju vrednosti, u okviru određenih ograničenja. Osobe koje odlučuju racionalnomoraju da razumeju alternaivne pravce delovanja u ostvarenju cilja i da imaju želju da dođu do najboljeg rešenja odabirom one alternative koja će na najefikasniji način dvesti do cilja.

4. Razlika između programiranih i neprogramiranih odluka.
– Programirana odluka je odluka koja se ponavlja i kojoj se može prići na rutinski način.
Neprogramirana odluka je jedinstvena odluka koja zahteva rešenja koja su prilagodljiva datoj situaciji.
5. Navedite i objasnite tehnike kje se koriste u donošenju odluka.
– Tri osnovne kategorije: Deskriptivne modele, modele predviđanja i analitičke modele.
1)Destruktivni modeli – svrstavaju se u najjednostavnije modele, koji razmatraju samo input i autput nekog sistema, bez ulaženj au detalje vezane za objašnjenje samog sistema.
2)Modeli predviđanja – čine oni modeli čiji je osnovni cilj predviđanje u najkonvecionalnijem i literarnom smislu.
3) Analitički modeli – drugačije se nazivaju modelima „bele Kutije“. Karakteriše ih eksplicitnije testiranje svih relacija međuzavisnosti između inputa i autputa.
6. Šta su expertni sistemi i koje su njihove prednosti?
– Expertni sistemi su gotovi softverski paketi koji mogu da se „ponašaju“ kao ljudi experti u rešavanju određenih problemskih situacija, to jest, to su oni sistemi koji mogu uspešno da konkurišu ljudima – sadrže više od 2000 pravila zaključivanja iz date problemske oblasti.
Njihova prednost, sastoji se prvenstveno u tome što su ovi modeli mnogo jednostavniji i samim tim lakši za razumevanje od matematičkih modela; Mogu se koristiti, kako za rešavanje naj prostijih problema, tako i za one najkomplikovanije; pružaju pomoć za procenjivanje koje su informacije od manjeg, a koje od većeg značaja za donošenje poslovnih odluka.
7. Opišite načine donošenja odluka.
– Načini donošenja odluka menadžera razlikuju se u dvema dimanzijama: individualni način razmišljanja i tolerancija dvosmislenosti.
Neki od nas su racionalniji i logičniji pri obradi informacija. Drugi su kreativniji i intuitivniji. Intuitivan tip ne mora da obradi informacije po određenom redosledu i bolje se oseća kada ih posmatra u celini.