Merenja iz statističke kontrole

1.    UVOD

Eksperiment je naučno projektovan ogled (pokus, proba …), koji obuhvata sistem operacija, algoritama i eksperimentalnih tehnika, radi ispitivanja nekog  objekta pod tačno utvrđenim režimima i uslovima. Eksperimentalni metod se temeljina empiriji (iskustvu) i indukciji kao posebnom naučnom metodu.

Eksperiment se koristi u završnom stadijumu istraživanja i tada pretstavlja ključni kriterijum provere istinitosti teorija i hipoteze. Eksperiment je istovremeno i metod naučnog saznanja o pojavama u objektivnom svetu jer predstavlja izvor novih teorijskih saznanja. Prednosti eksperimenta kao spoznaje su sledeći:

1. Objekti (pojave, procesi, sistemi i sl.) mogu se proučavati u „čistom” obliku odnosno bez sporednih, manje važnih faktora.
2. Moguće je istraživanje objekata u ekstremnim uslovima, daleko izvan prirodnog stanja
Prodirući tada u dubine mehanizama i zakonitosti.
3. Mogućnost realizovanja principa ponovljivosti, znači da se eksperiment može ponoviti i
dobiti iste rezultate.

Na osnovu prirode objekta ispitivanja eksperimenti se mogu podeliti na:

•  Eksperimente na realnom objektu,
•  Eksperimente na modelu i
•  Eksperimente na računaru.

Prema stadijumu ispitivanja objekata eksperimenti se dele na:

1. Laboratorijske eksperimente,
2. Eksperimente na opitnom (probnom) stolu i
3. Industrijske ekspermente.

Među glavne ciljeve eksperimentalnog metoda spade otkrivanje prirodnih zakona, odnosno uzročno posledičnih veza među objektima, procesima i pojavama u prirodi.

Nove, savremene, merno-računarske tehnike i tehnologije, sve izraženiji ekonomski i tehnički zahtevi (smanjenje broja, trajanja i troškova eksperimenata, podizanje nivoa kvaliteta i pouzdanosti merenja i sl.) i razvoj regresione i korelacione analize uslovili su razvoj nove metematičke teorije eksperimenata-DoEmetoda sa posebnim naglaskom na teoriji planiranjaeksperimenata.