Migracije i savremeni problemi bezbednosti

1. Uvod

Bezbednost je prvobitno bila vezana za fizički opstanak ali kako se društvo razvijalo tako su se razvijali i načini ugrožavanja bezbednosti pa i načini i potreba postizanja što većeg nivoa bezbednosti.
Bezbednost je fenomen koji kroz istoriju razvoja ljudskog društva okupira pažnju javnosti. Bez shvatanja pojma bezbednosti nemoguće je razumeti društvene odnose i suštinu interesa različitih organizacija i institucija u svetu politike i ekonomije za ostvarivanje ljudiskih potreba.
Bezbednost u savremenim uslovima podrazumeva stanje zaštite životno važnih interesa ličnosti, društva i države od unutrašnjih i spoljašnjih pretnji političkog, ekonomskog, socijalnog, vojnog, tehnogenog, ekološkog, informativnog i drugog karaktera.
U savremenim uslovima država se smatra bezbednom ako postoji politička, ekonomska i socijlna stabilnost u državi, bezuslovno ostvarivanje zakona i održavanje pravnog poretka i razvoj međunarodne saradnje na osnovu partnerstva. Bezbednost mogu ugroziti različiti sukobi, prodaja droge, prodaja oružja, kriminalne aktivnosti, degradacija životne sredine, rast populacije, migracije stanovništva i drugo. Mnogi smatraju da će se broj sukoba uvećati zbog vojno industrijskih kompleksa i neravnomerne raspoređenosti sirovina i energenata.
Migraciona kretanja, o kojima ce biti reci u tekstu koji sledi, utiču da se nivo bezbednosti jedne države spusti do kritičnih granica. Ne mora da znači da među migrantima ima ekstremista, ali s obzirom da to može biti jedan od načina njihovog delovanja, mora da se obrati posebna pažnja na tu mogućnost.

2. Pojam migracija

Migracija (od latinske reči migratio – seljenje) je preseljavanje stanovništva s jednog područja na drugo, trajnog ili privremenog karaktera, nezavisno od toga da li se zbiva u granicama nacionalne teritorije ili među dvema zemljama. Odomaćeni strani termin migracija u češćoj je upotrebi nego domaći preseljavanje stanovništva, koji označava samo prostorna preseljavanja, dok se izraz migracija upotrebljava u širem smislu, i u smislu promene zanimanja.
Kroz istoriju su se migracije događale u obliku dobrovoljnih migracija unutar jedne oblasti ili između više njih, te prisilnih migracija (koje uključuju fenomene kao trgovinu robljem i etničko čišćenje). Ljudi koji se nalaze u migraciji se nazivaju migranti, a ovisno o kontekstu emigranti (iseljenici), imigranti (useljenici) ili doseljenici.
Migracije su povezane sa:
1. razvojem proizvodnih snaga,
2. reprodukcijom stanovništva
3. teritorjalnim razmeštajem,
4. strukturom stanovništva,
5. urbanizacijom.
Jedan od najvažnijih pokazatelja koji se koristi pri analizi migracija je migracioni saldo. On predstavlja razliku između broja iseljenih i useljenih u određenij zemlji ili regionu u toku jedne godine. Od migracionog salda zavisi: 1. dinamika broja stanovnika 2. polno-starosna struktura 3. obim radne snage.
Prve velike migracije započele su nakon velikih geografskih otkrića. Samo u XIX i prvoj polovini XX veka iz Evrope se iselilo u Novi Svet oko 50 miliona ljudi, pretežno u Ameriku, Australiju i Novi Zeland.
Međunarodne migracije predstavljaju sastavni deo procesa globalizacije i dobro se prilagođavaju njenim razvojnim procesima – tokom vremena se obim migracija povećava, a njihove društvene i kulturne karakteristke se umnožavaju. Tehnološki razvoj značajno povećava mogućnosti rasta obima privremenih i cirkularnih migracija, a sve veći broj migranata se usmerava ka životu u dva ili više društava paralelno. U vremenu globalnih migracionih tokova i sve veće mobilnosti radne snage u svetu nameće se potreba za stalnim produbljivanjem teorijskih znanja kao osnove za razumevanje glavnih determinanti ovog fenomena, a u cilju usmeravanja fokusa migracionih istraživanja ka što efikasnijem savladavanju izazova i iskorišćavanju prednosti koje međunarodne migracije mogu da donesu kako zemljama porekla, tako i zemljama odredišta ili tranzita.
Neki od najčešćih oblika migracija su: migracije radi zapošljavanja, migracije radi obrazovanja ili usavršavanja, migracije u poslovne ili profesionalne svrhe, migracije radi useljenja u drugu zemlju, migracije radi spajanja porodice i tako dalje.