Motori po nacinu obrazovanja smese

1.1 Uvod

U opštem slučaju, motor je pogonska mašina, koja neki vid energije pretvara u mehanički rad.
U pogledu načina korišćenja energije, motori, koji se koriste kao pogonski agregati vozila mogu biti: motori, koji vrše transformaciju neke vrste energije u mehaniški radi i motori koji koriste akomuliranu energiju.
Tokom razvoja motora realizovane su različite varijante klipnih motora koje su sa obzirom na svoje osobenosti našle primenu u različitim oblastima transporta, industrije, poljoprivrede, mehanizacije itd. Te varijante su se usavršavale i dostigle određene specifičnosti prilagođene zahtevima primene, tako da će se ukratko opisati neke vrste motora.

1.2 Podela motora po načinu obrazovanja smeše
Prema načinu obrazovanja smeše i odvijanju sagorevanja, postojeći klipni motori dele se na dve globalne grupacije, koje se danas nazivaju:
• Oto motori
• Dizel motori
1.2.1 Oto motori
Oto motori su motori SUS, kod kojih se upaljenje smeše obavlja stranom energijom, odnosno pomoću varnice. Zbog toga se ovi motori često nazivaju ”motori sa paljenjem varnicom”, zatim za njih se još koriste i nazivi kao što su: ”benzinski motori”, zbog najčešće vrste goriva, ili ”karburatorski motori”, sa obzirom na čest način obrazovanja smeše.
Osnovne karakteristike ovih motora su:
• Rad sa homogenom,tj. dobro izmešanom smešom, koja ima isti sastav u pogledu odnosa goriva i vazduha u svakom delu komore sagorevanja, što omugućuje brzo sagorevanje;
• Najčešće, spoljnje obrazovanje smeše ( van cilindra motora ), koje omogućuje dovoljno vremena za dobro mešanje i homogenizaciju smeše pre sagorevanja;
• Upaljenje smeše stranom energijom, odnosno varnicom, jer se homogena smeša ne sme nalaziti samopaljenja kako ne bi došlo do njene eksplozije;
• Sagorevanje, odnosno oslobađanje toplote, je regulisano brzinom prostiranja plamena koji se kreće od mesta upaljenja nadalje kroz komoru sagorevanja motora
Dobro osobine OTO motora su:
Visoka razvijena snaga iz jedinice radne zapremine ( zbog mogućnosti rada sa smešom teoriskog sastava ), dobro prihvatanje promenljivih režima rada i laka konstrukcija.
Najveća mana ovih motora:
Lošija ekonomičnost motora, zbog nemogućnosti rada sa visokim stepenima sabijanja, zbog toga se ovi motori mahom koriste tamo gde se traži laka konstrukcija i visoka specifišna snaga, na račun nešto više potrošnje goriva, a to su: putnički automobili, motocikli, mopedi, laki brodski motori, manji klipni avio motori itd.