Mrežno planiranje

Metode mrežnog planiranja (MP) nastale su krajem pedesetih godina prošlog veka u svrhu lakšeg i pouzdanijeg praćenja odvijanja projekta, predviđanja mogućih izvora problema i koordinisanja aktivnosti u projektu kako bi se izbeglo kašnjenje. Mrežni modeli koji se koriste kao osnova za analizu strukture pregledno odražavaju redosled izvršenja pojedinih aktivnosti.

Uz pomoć metoda MP, sve aktivnosti potrebne za provođenje projekta nastoji se prikazati u preglednom grafičkom obliku, pazeći pritom da se usklade sve vremenske zavisnosti između pojedinih aktivnosti.

Metoda mrežnog planiranja se prvi put pojavila u SAD-u. Naime, 1956. godine u toku razvoja raketnog sistema ‘’Polaris’’ (za vođenje balističkih raketa i podmornica na atomski pogon) došlo se do zaključka da su postojeći modeli planiranja neefikasni.