Nezaposlenost

Tržište koje vrši alokaciju radnika na poslove i koordinira odluke radnika i poslodavaca je tržište rada. Ono kao i svako drugo tržište ima kupce i prodavce. Poslodavci su kupci, a prodavci su radnici.
Hiljade poslodavaca i mnogo veći broj radnika pokušaće svako u svom interesu da ostvari tržišnu transakciju. Prvi to čine da bi ostvarili profit, a drugi da bi stekli dohodak. Naravno transakcija će biti moguća ako se oba ova interesa mogu ostvariti istovremeno. Tržište je odnos u kome ljudi izražavaju potrebu da rade, nude svoju radnu snagu, svoje znanje, stečeno iskustvo, veštine i sposobnosti.
Na tržištu rada uspostavljaju se odnosi između ponude i tražnje za radnom snagom. Rezultat tog odnosa između radnika i poslodavaca je uspostavljeni opšti nivo cene rada (najamnina).
Tržište rada je više nego bilo koje drugo tržište konkurentno iz prostog razloga sto se na njemu javlja najveći broj učesnika i to kako na strani ponude tako i na strani tražnje. Monopol kao tržišno stanje je isključen. Mogućnost pojedinačnog uticaja na cenu rada bilo sa čije strane je simboličan. Visina tržišne cene rada u odnosu na pojedinačne učesnike deluje po principu „uzmi ili ostavi“. Upravljanje ovim troškovima od strane poslodavaca svodi se pre svega na odlučivanje o broju radnika koje će zaposliti, znanju i vestinama koje oni moraju posedovati.
Svetska privreda se trenutno nalazi u burnim procesima kontinuiranih unutrašnjih preobražaja.