Oblici ugrozavanja bezbednosti

1. Uvod

Nasuprot stanju bezbednosti nalazi se stanje ugroženosti(nebezbednosti), kao činjenica društvenog i političkog karaktera, koja se posebno utvrđuje jer zavisi od mnogih okolnosti. Ugrožavanje bezbednosti u odnosu na primenu sredstava ugrožavanja može biti oružano i neoružano. Putem neoružanih i oružanih oblika ,,njihovi nosioci pokušavaju da: podriju, destabilizaciju, modifikaciju, menjaju, kompromituju, preotimaju, razaraju ili uiništavaju vrednosti države koju napadaju da bi ostvarili svoje ciljeve i interese.”
Danas nema ni jedne zemlje na svetu koja nije više ili manje ugrožena delovanjem različitih snaga, bilo spolja, bilo iznutra. Razlozi za postojanje ugroženosti su, izmedju ostalog, u njuihovom medjunarodnom illi geopolitičkom položaju, hegemoniji velikih sila, unutrašnjoj nestabilnosti, nerazvijenosti demokratskih institucija, raznim suprotnostima interesa I dr.
Prema mestu odakle dolaze gde nastaju oblici ugrožavanja dele se na spoljne I unutrašnje.
 
2. Spoljni oblici ugrožavanja bezbednosti

Spoljni oblici ugrožavanja bezbednosti dele se na: oružane (oružana agresija, oružana intervencija i oružani pritisak) i neoružane (politički i ekonomski pritisci, subverzije i drugi). Pod spoljnim oblicima ugrožavanja bezbednosti u teoriji i praksi najčešće se podrazumevaju: 1. oružana agresija (srednjeg ili visokog intenziteta), 2. vojna intervencija ( koja se izvodi uz masovnu primenu oružane sile), i 3. vojni pritisak.
Ugrožavanje bezbednosti spolja izvode oružane snage druge zemlje i međunarodne terorističke grupe i organizacije, najčešće u koordinaciji sa snagama iznutra (paravojne organizacije, pobunjeničke organizacije i terorističke grupe).

2.1. Oružani oblici ugrožavanja

Oružano ugrožavanje bezbednosti spolja može biti: a) oružana agresija (u lokalnom, regionalnom i svetskom nivou), b) vojnu intervenciju ( pod okrljem UN ili izvan UN), c) vojni pritisak.

2.1.1. Oružana agresija

Agresija je najteži oblik ugrožavanja bezbednosti jedne zemlje. Pojam agresija potiče od latinske reči i označava neizazvani napad jedne ili više država na drugu, kojim se ugrožava neizvesnost, suverenitet ili teritorijalna celina napadnute zemlje.
,,Agresija je nasilna akcija jedne ili više država protiv teritorijalnog integriteta ili političke nezavisnosti druge države, preduzeta s namerom da se ospori pravo na opstanak države, izmeni njen društveno-ekonomski sistem, otcepi deo njene teritorije i tome slično”.
Mogući izvodi agresije jesu: invazija, pomorska blokada, različiti oblici napada oružanih snaga na kopnu, s mora I iz vazdušnog prostora, I to upotrebom oružanih snaga stacioniranih na tuđoj teritoriji u agresivne svrhe, dopuštanje stranoj sili da koristi nečiju teritoriju protiv treće države, slanje oružanih formacija I plaćenika na tuđu teritoriju radi napadakoji su na nivou agresije.
Agresivni pritisci mogu biti uvod u oružanu agresiju.