Odnosi s javnoscu

1.    Uvod
Jedna od glavnih ideja koja se danas promoviše kroz korporacijsku društvenu odgovornost jeste transparentnost koja se ogleda, između ostalog, kao kroz lak pristup svih zainteresovanih informacija koje su pravovremeno i relevantne, i mogućnost da se bez prepreka zaviri sve važnije, a ono proizilazi iz javnoće uvida u samu kompaniju.

Veća otvorenost prema kompanija prema javnosti suštinski traži veću dostupnost informacijama. Kada govorimo o toku informacija i to informacija koje su važne, ažurne i proverene tada ulazimo u područje koje se najčešće naziva odnos s javnošću.

Iako se savremeni odnosi s javnošću umaju svoje korene u dalekoj prošlosti oni se definitivno oblikuju početkom dvadesetog veka, u  koji je svet ušao jednoprežnom kočijom a završio space shuttelom.

Odnosi s javnošću svoj veliki procvat u SAD i Veliko Britaniji doživele su posle Drugog svetskog rata. Mnogi stručnjaci iz ove oblasti, čiji su napori tokom rata bili fokusirani na pridobijanje podrške javnosti za ratne operacije, poseratnim godinama poslovni sektor, a potom i na druge oblasti društvenog i privrednog života. U posleratnim godinama došlo je do formiranja nacionalnih instituta i udruženja za odnose s javnošću, koja su sve više postajala značajna.

Postoje mnoge različite definicije o tome šta su to odnosi s javnošću. Prema jednom autoru koji je rekao da postoji onoliko definicija koliko je i autora koji žele struku tačno odrediti.