FAKULTET ZA OBRAZOVANJE
DIPLOMIRANIH PRAVNIKA
I DIPLOMIRANIH EKONOMISTA
ZA RUKOVODEĆE KADROVE
NOVI SAD
SEMINARSKI RAD
Određivanje merodavnog prava za bračne odnose sa
elementom inostranosti
Predmet
:
Međunarodno privatno pravo
UVOD
Određivanje merodavnog prava za bračne odnose sa elementom
inostranosti čini jednu od najzanimljivijih , a u praksi i jednu od
naučestalijih i najvažnijh oblasti međunarodnog privatnog prava. Za
regulisanje porodičnopravnih odnosa u pojedinim zemljama, kulturno
nasleđe i verska shvatanja veoma složeno dolaze do izražaja, što ima za
posledicu značajne razlike u porodičnim normama. Iako u ovom domenu
ne postoje, toliko snažni interesi za unifikaciju pravila ponašanja kao što
postoje, recimo, po pitanju kupoprodaje i drugih ugovora na koje se oslanja
međunarodni promet dobara, ipak ima pokušaja da se, makar u
određenom regionu, ujednače porodičnopravna pravila.
PROBLEMATIKA MEĐUNARODNOG PORODIČNOG
PRAVA
Ukoliko bi zasada globalna unifikacija porodičnog prava bila i
utopija, treba zabeležiti da postoje određena konvergentna kretanja u
uporednom zakonodavstvu i praksi. Do približavanja normi dolazi, se
uglavnom, po onim pitanjima koja su manje ili više, neposredno
regulisana u
1
:
povelji OUN,
u Univerzijalnoj dekleraciji o pravima čoveka,
u Međunarodnom paktu o građevinskim i političkim pravima,
u Evropskoj Konvenciji za zaštitu ljudksih prava i osnovnih sloboda.
1
G. Knežević-Međunarodno privatno pravo, Pravni fakultet , Beograd, 2004
4
Drugim rečima, svedoci smo smanjivanja broja normi čiji su rezultat
neravnopravni odnosi polova ili diskriminaciji prema deci rođenoj van
braka. Govoreći o tendencijam i konvergentnim kretanjima, moglo bi se
pomenuti i to da je sve manji broj zemalja koje ne poznaju ustanovu
razvoda braka, a u zemljam koje poznaju razvod, novi propisi ga najčešće
olakšavaju, kao jedna od posledica te pojave svakako je problem, povere
deteta na čuvanje i vaspitanje koji rađa pojavu međunarodne otmice dece.
Razmere te pojave i značaj koji mu se pridaje doveli su do usvajanja jedne
od najuspešnijih haških konvencija u istorijatu Haške konferencije za
međunarodno privatno pravo-Konvenciju o grđanskopravnim aspektima
međunarodne otmice dece iz 1980. godine ratifikovalo je 77 država, što sa
svoje strane govori u prilog, unifikaciji određenih pravila koja se tiču
pordičnopravnih odnosa. Bitno je spomenuti najnoviji razvoj, zakonodavne
regulative Evropske unije u odnosu sudske saradnje u građanskim
stvarima, 1. Avgusta 2004. godine stupila je na snagu Regulativa Saveta
Evropske zajednice o nadležnosti i priznanju i izvršenju presuda u
bračnim stvarima i stvarima roditeljske odgovornosti. Ova regulativa u
materiji koju uređuje ima funkciju koju je imala, Briselska konvencija o
nadležnosti i priznanju i izvršenju sudskih odluka u građanskim i
trgovačkim stvarima (koja je, također, transformisana u regulativu kao,
obavezujući i direktno primenjiv pravni instrument). I pored određenog
približavanja porodično pravnih regulativa, ostaje konstatacija da su
razlike među porodično pravnim propisima pojedinih zemalja i dalje
značajne, i sasvim je sigurno da one neće nestati.
Ova činjenica svakako utiče na učestalost i značaj sukoba zakona na
području porodičnog prava. Pored razlika u porodičnim normama
pojedinih zemalja, na učestalost sukoba zakona u ovoj oblasti u odlučujućoj
meri utiče i veliki intezitet kretanja ljudi preko granica. U ovoj pojavi je
naručito značajno da to putovanja ljudi nisu više ograničena uglavnom, na
susedne zemlje već se sve više putuje i u greografski veoma udaljene
krajeve u kojima vladaju vrlo različite norme i shvatanja. Pored toga
smanjuju se ne samo pravne, kulturne i psihološke inhibicije, da se stupi u
brak sa osobom drugačije nacionalnosti, vere ili rase. Sve se doprinosi
učestanom nastojanju porodičnih odnosa koji se vezuju za više država, više
zajednica, pa se povećava i broj pravnih pitanja koja nastaju iz takvih
odnosa.
5
