Organizovani kriminal

Uvod

Organizovani kriminalitet, iako noviji teorijski pojam, ipak je veoma stara pojava. On postoji u skoro svim zemljama i pokazuje tendenciju povećanja. Postoje mnoge slične i različite definicije, što ukazuje na neusaglašenost stavova šta sve obuhvata sadržaj pojma organizovanog kriminaliteta. Rezultati teorijskih istraživanja ukazuju na osnovni problem koji se ispoljava u definisanju pojma organizovanog kriminaliteta, s obzirom na to da se neki autori, s pravom, smatraju da svi oblici grupnog kriminalnog delovanja ne predstavljaju i organizovani kriminalitet.

Savremeni aspekti delovanja organizovanog kriminaliteta

Organizovani kriminalitet, iako noviji teorijski pojam, ipak je veoma stara pojava. On postoji u skoro svim zemljama i pokazuje tendenciju povećanja. U skladu s tim, zemlje u kojima je najizraženiji svakodnevno se suočavaju sa potrebom njegovog sprečavanja i suzbijanja.
Organizovani kriminalitet se od početka odvija iza paravana (nevidljiv je, a prisutan, ugrožavajući i preteći) , pa je dolazilo do stvaranja nejasnoća i protivurečnosti o samom fenomenu ove aktivnosti. Osim toga, kao društveno negativna pojava, ima izuzetnu sposobnost da koristi povoljne uslove za infiltriranje u legalne društvene strukture i da se vesto prilagođava konkretnoj društveno politickoj i ekonomskoj situaciji ne samo unutar jedne zemlje nego i na međunarodnom planu.
Međutim, još nema opšteprihvaćene definicije pojma organizovanog kriminaliteta, ni u politikoloskoj, ni u kriminoloskoj, ni u krivičnopravnoj literature. Ovome verovatno doprinosi i činjenica da je u pitanju savremeni društveni fenomen, da se ne ispoljava u svim zemljama u istim oblicima i sa istim intezitetom, već su oni primereni postojećim društvenim odnosima i uslovima za odgovarajuće vidove kriminalne delatnosti.
Umesto toga, postoje mnoge slične i različite definicije, što ukazuje na neusaglašenost stavova šta sve obuhvata sadržaj pojma organizovanog kriminaliteta.
Osnovni problem odnosi se na preciznost sadržaja termina organizovani, koji može imati više značenja. U tom smislu, često se pod isti pojam svrstava i organizovana kriminalna grupa, organizovano kriminalno udruženje ili organizacija, sve do tipa klasične mafije.
Rezultati teorijskih istraživanja ukazuju na osnovni problem koji se ispoljava u definisanju pojma organizovanog kriminaliteta, s obzirom na to da se neki autori, s pravom, smatraju da svi oblici grupnog kriminalnog delovanja ne predstavljaju i organizovani kriminalitet. Pobornici ovog mišljenja ističu da je za postojanje organizovanog kriminaliteta, pored elemenata koji karakterišu organizovano kriminalno delovanje, nužno je još nekoliko elemenata – posebnost strukture kriminalne organizacije, njene veze sa organima vlasti, posebnosti cilja, metoda i oblika delovanja.

Istorijski aspekt razvoja organizovanog kriminaliteta

Kroz istoriju, definicija organizovanog kriminaliteta se menjala, ali je njena suština ostala, da je to aktivnost kriminalnih grupa ili organizacija čiji je cilj protivzakonito obavljanje poslova, tj. Vršenje krivičnih diela radi sticanja profita ili prevlasti u određenim oblastima društvenog života.
Izraz organizovani kriminalitet prvi put se pominje u Engleskoj početkom XVII veka, kada je delatnost jedne bande kradljivaca nazvana upravo tim imenom. Pojava organizovanog kriminaliteta uočava se na tlu Evrope, najpre u Italiji krajem XIX veka, u organizacionim oblicima mafije.
Kada se govori o istoriji organizovane kriminalne delatnosti uopšte, onda je nesumnjivo reč o mafiji, koja čini terminološki sinonim za sve vidove kriminalnog organizovanja.
Kada je reč o značenju pojma mafija, postoje različita mišljenja. U maloj prosvetinoj enciklopediji navodi se da je mafija prvo bio naziv za tajno razbojničko udruženje na ostrvu Siciliji 1860. Godine da bi kasnije ovaj termin korišćen za označavanje svake opasne, kriminalno organizovane grupe. Međutim, u Etimoloskom rečniku italijanskog jezika ističe se da je ova reč nastala ranih šezdesetih godina XIX veka i da je označavala nešto sarmantno, milo, drago i tome slično. Stanje bezakonja u tom period navelo je vlasnike velikih poseda da prepuste upravljanje svojom zemljom energičnim siledžijama koji su despotski vladali nad terorizovanim seljaštvom.
Pocetkom XX veka mafija je proširila svoju delatnost i u SAD, kao tajna organizacija kriminalaca, formirana medđu italijanskim imigrantima, prvobitno za ilegalnu proizvodnju i trgovinu alkoholom, a zatim za kontrolu reketa, kao i za poslove ilegalne trgovine narkotika, organizovanje kocke i prostitucije.
Među najpoznatijim tradicionalnim mafijaskim organizacijama danas su italijanska Koza Nostra (Cosa Nostra) , Ndrangeta (Ndrangheta) , Kamora (Camorra) , Sakra korona unita (Nuova Sacra Corona Unita) , kineske trijade, japanske jakuze, kolumbijska narkomafija, ruska i albanska mafija.