UNIVERZITET PRIVREDNA AKADEMIJA
PRAVNI FAKULTET ZA PRIVREDU I PRAVOSUĐE
NOVI SAD
SEMINARSKI RAD:
Osnovi koji isključuju postojanje krivičnog dela
Predmet: Krivično pravo- opšti deo
Profesor: Student:
Prof. dr Miloš Marković Todorović Ivana
br.indeksa: 2108/16
SADRŽAJ
1. Uvod………………………………………………………………………………………3
2. Delo malog značaja ……………………………………………………………………...4
3. Nužna odbrana…………………………………………………………………………….5
4. Krajnja nužda…....………………………………………………………………………...7
5. Prinuda, sila i pretnja……………………………………………………………………...9
6. Neuračunljivost…………………………………………………………………………..10
7. Stvarna zabluda…………………………………………………………………………..12
8. Pravna zabluda…………………………………………………………………………...14
9. Zaključak……………..…………………………………………………………………..15
10. Literatura…………………………………………………………………………………16
2
Delo malog značaja
Odredbom člana 18. stav 1. Krivičnog zakonika propisano je da nije krivično delo ono
delo koje, iako sadrži obeležja krivičnog dela, predstavlja delo malog značaja. U stavu 2. ovog
člana zahteva se kumulativno ostvarivanje tri uslova za isključenje krivičnog dela po ovom
osnovu: da je stepen krivice učinioca nizak, da su štetne posledice odsutne ili da su neznatne i da
opšta svrha krivičnih sankcija ne zahteva izricanje krivične sankcije. Najzad, u stavu 3. je
predviđeno da se odredbe st. 1 i 2. ovog člana mogu primeniti na krivična dela za koja je
propisana kazna zatvora do pet godina ili novčana kazna.
Nizak stepen krivice učinioca je prvi uslov koji treba da bude ispunjen da bi postojalo
delo malog značaja. Krivica kao jedini subjektivni element opšteg pojma krivičnog dela se može
stepenovati, te se nizak njen stepen za potrebe instituta dela malog značaja može pre svega
manifestovati kod oblika krivice, odnosno taj nizak stepen postoji najčešće kod nehatnih, a ređe
kod umišljajnih krivičnih dela, s tim da se u okviru svakog od navedenih oblika krivice opet
može stepenovati, u zavisnosti od inteziteta svesti i volje kod umišljaja, odnosno stepena
nepažnje kod nehata. Na stepen krivične odgovornosti mogu da utiču i subjektivne okolnosti koje
ne ulaze u uračunljivost i vinost kao što su starosno doba učinioca, njegovo obrazovanje,
vaspitanje, psihička labilnost, moralne karakteristike njegove ličnosti, okolnosti da je delo
izvršeno iz straha, ispoljena drskost i bezobzirnost pri izvršenju dela i sl.
3
Iz svega navedenog
proizilazi da je kod dela malog značaja reč o krivičnim delima koja spadaju u lakša krivična dela,
odnosno tzv. bagatelnom kriminalitetu.
Neznatnost ili odsutnost štetne posledice je drugi uslov koji se treba ispuniti da bi se delo
moglo karakterisai kao delo malog značaja. Kada se govori o posledici, prvenstveno se govori o
posledici u odnosu na zaštitni objekat krivičnog dela. Navedeni uslov je alternativno postavljen
tako da ako je posledica dela nastupila ,ona, imajući u vidu okolnosti slučaja, mora biti neznatna,
a uslov je takođe ispunjen i ako konkretna posledica uopšte ne nastupi.
Treći uslov da bi se delo mmoglo smatrati delom malog značaja je da opšta svrha
krivičnih sankcija ne zahteva izricanje krivične sankcije . Ovaj uslov u velikoj meri , kao i
njegova ispunjenost u konkretnom slučaju zavisi od procene suda.
Delo malog značaja kao opšti osnov isključenja protivpravnosti je ograničenog dejstva.
Naime, Krivični zakonik Srbije predviđa da se navedene odredbe mogu primenitisamo na
krivična della za kojja je predviđena kazna zatvora do 5 godina ili novčana kazna.
4
3
Srzentić N., Stajić A., Lazarević Lj. – “Krivično pravo – opšti deo”, Beograd
4
B. Čejović, M. Kulić – „Krivično pravo“ , Privredna akademija, Novi Sad
4
Nužna odbrana
Nužna odbrana je ona odbrana koja je neophodno potrebna da učinilac od sebe ili drugog
odbije istovremeni ili neposredno predstojeći protivpravni napad, ili kako to izričito predviđa
Krivični zakonik Srbije, nužna odbrana je je ona odbrana koja je neophodno potrebna da učinilac
od svog dobra, ili dobra drugoga odbije istovremeni protivpravni napad (član19. stav 2).
5
Ona
obuhvata takve konfliktne životne situacije u kojima su u sukobu pravo i nepravo. Delo učinjeno
u nužnoj odbrani nije krivično delo. U savremenoj pravnoj teoriji na pitanjanje – na osnovu čega
se jedno ponašanje, koje inače ima sva obeležja krivičnog dela, ne smatra krivičnim delom
preovlađuje shavtanje da se nužna odbrana opravdava neophodnošću odbrane radi obijanja
napada, obzirom da odbijanje napada predstavlja veću korist za društvo od zaštite pravnih dobra
napadača.
6
Da bi institut nužne odbrane imao takvo dejstvo, tj. da ga zakon tretira kao opšti osnov
isključenja krivičnog dela, neophodno je da budu ispunjeni određeni uslovi koje zakon postavlja,
a koji se odnose na njegove dve osnovne komponente: napad i odbranu.
1) Napad
Napad predstavlja ljudsku radnju upravljenu na povredu pravno zaštićenog dobra kojom
se za ovo dobro stvara neposredna opasnost od povrede. Radnja napada se redovno sastoji u
činjenju, ali nije isključeno da i nečinjenje ima karakter napada protiv koga je dozvoljena
odbrana (npr. odbijanje lekara da pruži pomoć licu kome je život u opasnosti ima karakter
napada).
Napadač može biti samo čovek. Napadač je čovek i onda kada koristi životinju kao
sredstvo napada, energiju ili neka tehnička postrojenja.
Napad može biti upravljen protiv bilo kojeg pravno zaštićenog dobra, što ne znači da se
mora raditi o krivičnopravnoj zaštiti. To su najčešće dobra koja pripadaju pojedincu (život,
sloboda, imovina,...), ali to mogu biti i dobra koja pripadaju pravnim licima ili državi.
Napad mora biti protivpravan, jer samo protivpravan napad daje pravo na odbranu.
Napad je protivpravan kada se preduzima bez ikakvog zakonskog ovlašćenja, tj. kada se tim
napadom povređuju pravni propisi bilo koje grane prava. Ako se radi o radnjama koje se
preduzimaju na osnovu zakonskog ovlašćenja, napadnutom se u takvim slučajevima ne priznaje
pravo na odbranu. Te radnje nisu protivpravne samo ako se izvode u granicama ovlašćenja, a u
slučaju prekoračenja ovlašćenja i one postaju protivpravne. Iz zahteva da napad mora biti
protivpravan proizilazi da nije dozvoljena odbrana protiv onoga koji se brani u nužnoj odbrani
5
B. Čejović, M. Kulić – „Krivično pravo“ , Privredna akademija, Novi Sad
6
B. Čejović, M. Kulić – „Krivično pravo“ , Privredna akademija, Novi Sad
5
