Osnovi medjunarodne poslovne etike

Osnovi međunarodne poslovne etike
– Evromenadžment i etika –
Međunarodni menadžment je poseban oblik menadžmenta koji koristi faktore okruženja i interne diferencujalne prednosti za nastup na svetskom tržištu. Međunarodni menadžment predstavlja osnov uspeha multinacionalnih korporacija.
Savremeno izučavanje menadžmenta pretpostavlja određene razlike u menadžerskim veštinama u zavisnosti od multinacionalnih sredina, zbog čega se sve veća pažnja posvećuje primeni savremenih međunarodnih principa delovanja. Pored niza zajedničkih karakteristika, savremene civilizacije se razlikuju po specifičnim kulturnim i drugim društvenim obeležjima. Važno je znati, da se u zapadnoevropskim zemljama menadžment kao teorija i praksa razvijao pod uticajem američkog učenja i konkretnih iskustava. Uprkos tome, specifični uslovi razvoja evropskih zemalja, posebno kulturne tradicije, uticali sun a razvoj menadžmenta evropskih zemalja. Velike porodične firme koje posluju u Evropi, kao što je to Fiat u Italiji, Mercedes Benz u Nemačkoj, Mišelin u Francuskoj, nemetnule su specifičan način upravljanja, mada se i u njima sve više oseća američki stil rukovođenja i upravljanja poslovima.
Demokratske promene u srbiji, privatizacija velikih državnih preduzeća, njihovo prestruktuiranje i jasan cilj aktuelne vlasti o integraciji u evropske tokove privređivanja, nužno nameće potrebu izučavanja i primene savremenih principa menadžmenta u multinacionalnom okruženju.

EVROMENADŽMENT I ETIKA
Evromenadžment je deo procesa učenja menadžerskih veština koji se u novije vreme pojavljuje sa ciljem da se izbegne upotreba pojma integracija evropske privrede, odnosno privrede članica Evropske Unije. Pa iako se termin integracija još uvek koristi, imamo pojavu evromenadžmenta i evromenadžera, koje ćemo u ovom seminarskom radu predstaviti izučavajući poslovnu etiku, ponašanje menadžera i njihovo prilagođavanje kulturama i poslovnim običajima raznih zemalja EU.
Prva faza procesa izučavanja evromenadžmenta je osvešćivanje i zauzimanje stave prema političkim, kulturnim i socijalnim razlikama unutar evropskih zemalja. Druga faza podrazumeva pažljivo ispitivanje i upoređivanje različitih upravljačkih stilova, privrednih veza i odnosa između vlada i biznisa ovih zemalja. Ako se ovim aktivnostima priđe sa dovoljno pažnje, te uoče razlike i prednosti na tim područjima, mnogo ćemo lakše steći objektivnu sliku o uverenjima, praksi, snazi i slabostima svake pojedinačne članice EU. Ovo nas upučuje na činjenicu da če Evropa, kao nova ekonomska, politička, kulturna svetska sila, pretrpeti korenite promene. Diskusije i sučeljavanja u tom procesu, biće predmet učenja evromenadžmenta. Odlučujući korak prema evromenadžmentu, ili kako se u novije vreme naziva transnacionalizaciji, imaćesamo oni koji budu znali da poštuju principe i iskoriste sve mogućnosti koje nudi EU.
“Navedeni razlozi će zahtevati mnogo više od primene univerzalnih upravljačkih tehnika i principa, a to podrazumeva doro obučenog menadžera, sposobnog i spremnog da pravi internacionalnu karijeru, bez obzira na nacionalne granice. Da bi u tome bio uspešan, morao bi da poznaje i prihvata nacionalne stilove, razvoje i interese, da se lako prilagođava i razume culture evropskih zemalja, i nadasve da ima dobre komunikativne i pregovaračke sposobnosti, da organizuje osoblje i sprovodi međunarodne preduzetničke poduhvate”