Osnovi računovodstva

BILANS STANjA
Bilans je reč koja označava ravnotežu, on vodi poreklo od italijanske reči bilancio što znači vaga sa dva tasa. Bilans stanja i uspeha predstavljaju dva povezana ali po funkciji različita finansijska izveštaja. Prvi pruža uvid u imovinsku situaciju i finansijski položaj preduzeća a drugi da omogući uvid u to koliko je preduzeće sposobno da ostvari zaradu. Bilans stanja je finansijski izveštaj o stanju imovine, kapitala i obaveza na dan sastavljanja obračuna. To je trenutna slika imovinskog stanja preduzeća, odnosno veličine i strukture sredstava i izvora sredstava. Pokazuje poslovni uspeh u jednoj poziciji dobitak ili gubitak,kao pozitivnu i negativnu razliku između vrednosti aktive i pasive. Radi se nakon prve i druge polovine poslovne godine. Poslovna godina počinje 01.januara, a završava se 31 decembra. Analiza bilansa stanja jeste analiza sredstava i izvora sredstava. Postoje dve vrste analiza bilansa stanja:
statička i dinamička. Statička je analiza samo jednog takvog bilansa, na osnovu koje se dobija slika o stanju,kvalitativnoj i kvantitativnoj strukturi sredstava i izvoru sredstava, a dinamička je analiza više ovakvih bilansa i omogućava da se sagledaju kvalitativne i kvantitativne promene do kojih je došlo u nekom vremenskom periodu u jednom poslovnom sistemu. Bilans stanja je statičnog karaktera, stanje na određeni dan, neophodno je pratiti promene u strukturi kapitala i izvora sredstava kvartalno, mesečno i nedeljno da bismo donosili precizne zaključke.
Bilans stanja pruža informacije koje se tiču likvidnosti i solventnosti preduzeća određenog dana. Analiza likvidnosti uključuje poređenje kratkoročne sposbnosti kompanije da zaradi novac i kratkoročnih potraživanja koja ima. Likvidnost pokazuje sposobnost kompanije da odgovori redovno na potraživanja i obaveze koje moraju biti podmirena u narednih godinudana.Likvidnost prvenstveno interesuje kreditore i potencijalne kreditore. Bilansom se polaže račun o pozitivnim i negativnim rezultatima, uspesima i neuspesima koji prate poslovanje preduzeća. Bilans stanja je složen i sastoji se iz računa odnosno salda računa aktive i pasive. Aktiva iskazuje vrstu imovine a pasiva iskazuje kapital i obaveze. Bilansne pozicije predstavljaju u bilansu vrednost svake kategorije sredstava i izvora sredstava. Obzirom da svako sredstvo ima svoj izvor, osnovna karakteristika bilansa stanja je bilansna ravnoteža, koja se vidi po tome što je vrednost svih pozicija na levoj strani u aktivi jednaka vrednosti svih pozicija na desnoj strani bilansa u pasivi, odnosno osnovna bilansna jednačina može se prikazati odnosom: AKTIVA = PASIVA, što izražava kvantitativnu ravnotežu leve i desne strane bilansa. Ukoliko bilans stanja nije u ravnoteži, to znači da bilans i ne postoji. Ukoliko finansijski rezultat nije raspodeljen, on se iskazuje u bilansu stanja, čime se uspostavlja ravnoteža između aktive i pasive. Pozitivan finansijski rezultat, koji predstavlja višak aktive nad pasivom, iskazuje se u pasivi, dok se negativan finansijski rezultat iskazuje u aktivi, jer predstavlja manjak aktive prema pasivi. Bilans može biti prikazan u vidu u vidu jednostranog računa, pri čemu se prvo prikazuje aktiva a ispod nje pasiva, ili dvostranog računa, pri čemu se levo prikazuje aktiva a desno pasiva. To znači da manji stepen likvidnosti imaju pozicije koje čine stalnu imovinu od stavki koje čine obrtnu imovinu, a u okviru toga gotovina i gotovinski ekvivalenti imaju najveći stepen likvidnosti. U pasivi, pak, osnovni kapital ima najduži rok dospelosti, odnosno najkraće su one obaveze koje su dospele, a nisu izmirene prema poveriocima. Bilans stanja mora biti u ravnosteži jer se radi o dvostranoj slici sredstava na određeni dan ili u određenom momentu. Ove dve strane se nazivaju aktiva i pasiva.

Aktiva
Aktiva potiče od latinske reči activa što znači imovina. Aktiva predstavlja aktivnu masu, odnosno sredstva koja kruže. Aktiva je sve ono što možemo videti golim okom i što možemo da zamislimo. U aktivi se prikazuje transformacija sredstava iz jednog oblika u drugi oblik. U aktivi se troše i nastaju efekti, a na osnovu promena koje nastaju u aktivi izvode se konstatacije o kvantitetu i kvalitetu poslovnih aktivnosti koje su se zbivale u preduzeću i onima koje treba očekivati u budućnosti. Aktivu čine: stalna sredstva (osnovna), obrtna sredstva, potraživanja, gotovina.

Pasiva
Reč pasiva potiče od latinske reči assive što znači teret. Pasiva pruža informacije o poreklu sredstava, i podatke o nameni sredstava i izražava finansijsku konstituciju preduzeća. Finansiranje prestavlja aktivnost koja se odnosi na obezbeđivanje finansijskih sredstava koja mogu biti sopstvena i pozajmljena. Posmatrano sa pravne tačke gledišta, pasiva prikazuje dugove ili obaveze preduzeća. Ukupnost pasive se sastoji iz obaveza preduzeća prema samom sebi što za cilj ima rentabilno poslovanje koje mora da ostvari i obaveza prema trećim licima.