promene i u oblasti tehnike, napredak u oblasti tehnike je napredak i u oblasti tehnologije.
Strategija tehnološkog razvoja je vezana sa poslovnom politikom preduzeća i pod uticajem je
niza faktora tehnološke i netehnološke prirode. To su globalni, regionalni, politički,
sigurnosni, ekonomski, finansijski, tržišni uticaji. Pokretač svakog razvoja danas jeste znanje,
a izvori znanja su obrazovanje, istraživanje i razvoj.

1. OSNOVNI PRAVCI DELOVANJA TEHNOLOŠKOG RAZVOJA

Tehnologija obuhvata skup onih znanja i vještina koje se odnose na fizičke, hemijske i

druge procese prerade ili obrade sirovina i poluproizvoda, na osnovu kojih se data tehnologija
primjenjuje u proizvodnji. Određena tehnologija pretpostavlja i raspolaganje odgovarajućom,
prema prirodi datog procesa specijalizovanom opremom, energetskim izvorima i
materijalima. Obrnuto određena oprema i drugi prateći uslovi nalažu primjenu odgovarajuće
tehnologije.

Tehnološki razvoj je veoma složen proces. Uzajamno povezane aktivnosti su usmerene

na stvaranje novih i usavršavanje postojećih tehnologija. Osnovni ciljevi tehnološkog razvoja
su

efektivnost,

efikasnost,

produktivnost,

kvalitet,

fleksibilnost,

automatizacija i softizacija proizvodnje,

zaštita životne sredine,

nanotehnologija

1.1. Efektivnost i efikasnost

Efektivnost predstavlja najkraći mogući put do ostvarenja profita. Drugim rečima

efektivnost znači

raditi prave stvari

Efektivnost je mera obima realizacije planiranih

aktivnosti   i   dostizanja   planiranih   rezultata,  princip   ili   zahtev   koji   polazi   od   unapred
definisanih   i  utvrđenih   ciljeva   preduzeća   i   raspoloživosti   neophodnih   faktora,   odnosno
resursa za njihovo ostvarivanje. Cilj efektivnosti je da se korišćenjem raspoloživih resursa,
odnosno   komponenata   ostvare   maksimalno   mogući   rezultati   u   skladu   sa   postavljenim

Urošević,, Mikijelj, D. Tehnologija (drugo izdanje), Ekonomski fakultet Beograd, 1977

Stojanović,S.V.,Tehnološki menadžment,Panevropski univerzitet „APEIRON“,Banja Luka“,2008. str 23.

http://hr.wikipedia.org/wiki/Menad%C5%BEment

Osnovni pravci delovanja tehnološkog razvoja

Strana 5

planskim ciljevima. Efektivnost preduzeća označava stepen uspešnosti u ostvarivanju
njegovih ciljeva.

Efikasnost je mnogo širi pojam od pojma efektivnost. Pored najkraćeg puta ili vremena

do ostvarenja profita, što je prvi uslov, mora da bude zadovoljen i drugi, a to je optimalan
odnos između ulaza (ljudski resursi, fizički i finansijski resursi, informacije, znanje) i izlaza
(rast profita, stepen iskorišćenosti kapaciteta). Za efikasnost bi se tako moglo reći da znači

raditi prave stvari, na pravi način.

Efikasnost poslovanja

svakog preduzeća meri se kroz osnovni ekonomski princip: da su

postignuti rezultati maksimalno mogući i da su ostvareni uz minimalna ulaganja raspoloživih
faktora u procesu njegovog rada i poslovanja. Ekonomski ciljevi preduzeća sadrže zajednički
zahtev: da preduzeće opstane i razvija se u kontinuitetu i na najbolji način. Najbolji
ekonomski način je da se cilj ostvari sa manjim naporom, ili manjim ulaganjem svega što je
potrebno uložiti za dati proizvod ili uslugu da bi se ostvario željeni rezultat. To je osnovni
polazni princip svake ekonomske aktivnosti i svakog privrednog subjekta. Ekonomski ciljevi
i zadaci predstavljaju samo deo ukupnih ciljeva i zadataka preduzeća. Zadaci se sastoje iz
niza pojedinačnih i kolektivnih zadataka koji proističu iz tehničke podele rada. Svaki član
kolektiva preduzeća se pri izvršenju svog konkretnog zadatka mora pridržavati niza pravila i
principa čijom primenom će se na optimalni način izvršiti njegov konkretni i kolektivni radni
zadatak kao deo ukupnog zadatka preduzeća. Efikasnost poslovanja preduzeća je upravo
proporcionalna

njegovim ostvarenim rezultatima.

Efikasnost je princip ili zahtev za realizacijom postavljenih ciljeva preduzeća uz

najmanje   korišćenje   i   trošenje   raspoloživih   resursa   i   komponenata   preduzeća.   Efikasnost
izražava racionalnost upotrebe raspoloživih komponenata i izražava se odnosom ostvarenih
rezultata   prema   učinjenim   ulaganjima.   U   osnovi   principa   efikasnosti   je   uspešnost
transformacije   materijalnih   i   ljudskih   komponenata   ulaganja   u   rezultate   poslovanja.   Ta
transformacija se obavlja u procesu rada i poslovanja. Ovaj princip se najopštije izražava
odnosom rezultata poslovanja preduzeća (izlaza) i ulaganja (ulaza) učinjenih da se ti rezultati
ostvare. Ukoliko se sa manjim obimom ulaganja ostvare željeni rezultati, odnosno ako se sa
raspoloživim   obimom   ulaganja   raspoloživih   faktora   preduzeća   ostvaruju   veći   rezultati,
utoliko je efikasnost preduzeća veća i obrnuto.

Klasični, tradicionalni, pristup efikasnosti i efektivnosti karakteriše parcijalno merenje

rezultata poslovanja, odnosno poslovnog uspeha preduzeća. Zato se suština klasičnog
pristupa u preduzeću svodi na utvrđivanje i merenje stepena uspešnosti u ostvarivanju zadatih
i postavljenih ciljeva. Klasičnim pristupom se takođe meri i sposobnost preduzeća da pribavi
potrebne resurse za svoje poslovanje. Efikasnost i efektivnost preduzeća, pored ostalog, meri
se i njegovom sposobnošću da pribavi potrebne i nedostajuće resurse iz okruženja, odnosno
potrebne faktore poslovanja. Kao kriterijum efikasnosti i efektivnosti uzimaju se i interni
poslovni procesi i bilansi stanja i uspeha u preduzeću. Faktori ove vrste efikasnosti su
korporativna kultura preduzeća, međuljudski odnosi, motivacija, kao i kvantitativno izraženi
rezultati poslovanja. Ciljevi se mogu odnositi na razne aspekte i oblasti poslovanja preduzeća,
faktore proizvodnje, tržište, pribavljanje finansijskih sredstava, raspodelu, zaposlene radnike.

Stepen i kvalitet efikasnosti i efektivnosti može se meriti različitim merilima kao što su:
1.

Stepen iskorišćenosti sirovina, energije, repromaterijala, opreme, kapaciteta,

radnog vremena zaposlenih;